Spremaju se nameti za bogate

MINISTARKA finansija Diana Dragutinović u utorak je najavila da, na inicijativu predsednika Borisa Tadića, radi na pripremi dva zakona, kojima će imućniji građani i firme registrovane u of-šor zonama biti više oporezovani.

- U proceduri je predlog Zakona o porezu na imovinu, koji na drugačiji način tretira imovinu i čini da ona zaista bude oporezovana srazmerno vrednosti. To znači da će se za vrednije nekretnine plaćati značajno viši iznosi državi - rekla je ministarka. - Drugi zakon je Zakon o porezu na dobit preduzeća i tiče se of-šor delatnosti. Postoje u sadašnjem zakonu tri člana koja se bave činjenicom ko treba da bude poreski obveznik, a to su kompanije čiji je centar poslovnog interesa u suštini Srbija. Od ukupnog broja kompanija koje ovde posluju, oko 12 - 13 odsto praktično su registrovane u takozvanim poreskim rajevima. Ideja je da se postojećem zakonu o porezu na dobit doda deo koji definiše šta je centar poslovnog interesa i da na taj način značajan deo dobiti koji odlazi na druga mesta bude oporezovan i da pripadne Srbiji.

Stari zakon o ekstraprofitu, kako je rekla Diana Dragutinović, prevaziđen je, nastao je po ugledu na francuski.

- Ova dva zakona o porezu na dobit i imovinu su bitna i baviće se vidljivim oblicima bogatstva, koji će biti predmet oporezivanja - rekla je Dragutinovićka. - Donošenje ovog zakona nije usmereno ni protiv koga, već je cilj da se oporezuju kompanije koje ostvaruju veće profite.

Sve ovo, kako je nagovestila ministarka finansija, stupiće na snagu do kraja marta naredne godine.

Poreska reforma bi, kako kaže ministarka Dragutinović, morale da se odnose i na ograničenje postojećeg velikog broja izuzeća kod oporezivanja, a koji, recimo, sadašnju stopu poreza na dobit firmi od deset odsto, smanjuje na realnih - svega pet odsto. Takođe, sada je, pri plaćanju poreza na imovinu, po osnovu poreskih kredita, omogućeno da svaki poreski obveznik može da ostvari oslobođenje od plaćanja poreza do 70 odsto.

- Prema predlogu novog zakona o imovinu, najveće povlastice imaće oni koji imaju najmanje vredne nekretnine, što znači da oni koji imaju najvredniju imovinu ne mogu ući u grupu onih koji, uopšte, imaju i pravo na izuzeće - pojašnjava ministarka Dragutinović.

Premijer Srbije, kako nam je rečeno u njegovom kabinetu, apsolutno je za to da bogatiji u Srbiji plaćaju značajno veći porez nego ostali građani.

- U tom smislu, premijer Cvetković je, pre nekoliko meseci, dao instrukcije Ministarstvu finansija - podsećaju u kabinetu predsednika Vlade i dodaju da su svesni da se, u apsolutnom broju, ne može sprečiti transferisanje dobiti ka of šor zonama. - Ali, moguće je unaprediti zakonsku regulativu kako bi Srbija, u isto vreme, bila što konkurentnija, ali i zemlja u kojoj njeni građani i vlasnici firmi koji u njoj rade, tu plaćaju i porez.

I ekonomista Jurij Bajec, inače, ekonomski savetnik premijera Srbije, veruje da se na relaciji vlasti i bogatih ljudi može naći zajednički interes.

- Uključivanje bogataša u razvojne projekte u Srbiji najbolji je način da vrate deo stečenog bogatstva - smatra Bajec.- U Srbiji ima oko 100 veoma bogatih ljudi, neki su veoma eksponirani, a ima dosta i onih o kojima vrlo malo znamo, a čiji novčanici nisu baš tanki.

Bajec smatra da je privatno-javno partnerstvo i uključivanje bogataša u razvojne projekte mnogo efikasnije od bilo kog oblika oporezivanja. On podseća i da se Zakon o ekstraprofitu vrlo sporadično spovodio, da je mali broj bogataša platio ekstraprofit i da se ne treba vraćati na takvo rešenje.

- Moj utisak je da bogati ljudi žele to da urade i da na neki način budu legitimno predstavljeni kao biznismeni u Srbiji - ukazao je Bajec. - Mogućnosti su različite, ali dobro je razgovarati i naći rešenje.

Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin smatra da treba naći "kvalitetan zakonski način" kako da bogataši deo ekstraprofita vrate Srbiji - da li u vidu zadužbinarstva, izgradnje mostova ili učešćem u drugim infrastrukturnim projektima.

- To se rešava zakonskom regulativom ili nekim aktima koji jasno definišu i profilišu ljude koji su u periodu tranzicije napravili ekstraprofite - ističe Bugarin.

DINKIĆ: BEZ KOMENTARA

PREDSEDNIK Ujedinjenih regiona Srbije i ministar ekonomije Mlađan DinkiC nije želeo u utorak da komentariše predlog predsednika Srbije Borisa Tadića da najbogatiji ljudi u Srbiji deo svog bogatstva vrate državi.

- Niko mi nije saopštio konkretan predlog o tome, ni predsednik, ni premijer, ni ministar finansija - rekao je Dinkić, i dodao da nije video u medijima predlog Tadića.

Dinkić je, takođe, odbio da komentariše izjave biznismena Milana Beka u medijima, uz obrazloženje da “ne može da komentariše ono što nije lično video i lično čuo”.

I OF-ŠOR U KRIZI

EKONOMSKA kriza je učinila svoje pa su zato domaće kompanije i ogranci stranih firmi u Srbiji do oktobra ove godine prebacile u of-šor poslovne zone četiri puta manje novca nego što je bio slučaj prethodnih godina.

Vlasnici ovih firmi objašnjavaju da je manji profit posledica recesije ali i novih propisa u pojedinim “poreskim rajevima”.

- Samo na Kipru je neposredno pre ulaska ove države u sastav Evropske unije bilo više od 61.000 of-šor kompanija. Među njima puno i onih čiji su stvarni vlasnici bili poreklom iz Srbije. Posle ulaska u sastav EU broj of-šor firmi na Kipru je naglo smanjen, jer su ranije beneficije za vlasnike takvih kompanija ukinute zbog harmonizacije sa propisima iz Brisela - objašnjava jedan od vlasnika firme na Kipru. (V. M.)

PROMET IZ SRBIJE KA OF ŠOR

* Švajcarska - 134,9 miliona evra

* Kipar - 30 miliona evra

* Holandija - 20 miliona evra

* Panama - 5,7 miliona evra

* Britanska Devičanska ostrva - 5,8 miliona evra

* Lihenštajn - 2,1 miliona evra

* Luksemburg - 2,5 miliona evra