Strujom rešava problem klizišta

SRBIJA sa geografskim položajem, klimatskim uslovima i neodgovornim stanovništvom, jedna je od najugroženijih zemalja od klizišta. Procenjuje se da je trećina teritorije podložna „šetnji“. Zahvaljujući patentu doktora rudarstva Ljubinka Ilića, za malo novca, može da se sanira višegodišnji nemar.

- Neplanskom gradnjom, sečom šuma, zatvaranjem šančeva i kanala za odvod vode uspeli smo da probudimo fosilna klizišta, koja su spavala više od jednog veka. Pre tri-četiri godine, kada smo imali obilne padavine uvideli smo vrh ledenog brega problema, koje tek možemo da imamo. Najlošija situacija je duž obale Save - kaže Ilić za našu reviju „Arena 92“, iz koje „Novosti“ prenose priču o njemu.

Prema njegovim rečima, danas svako klizište u svetu može da se zaustavi. Samo je u pitanju voljni momenat i finansije. Upravo zbog nedostatka novca, tokom dugogodišnje karijere po kopovima širom zemlje, kao vešt terenac osmislio je jako jeftinu metodu „učvršćivanja“ tla.

- Za „kolubarsku metodu“ nije potrebna nikakva teška mehanizacija i primenjiva je u svim vremenskim uslovima. Mobilna je, i za razliku od standardne, koja zahteva smirivanje tla, može brzo da se primeni na terenu. U klizište se pobiju elektrode, onda se pušta struja određenog napona. Tada dolazi do jonske izmene tla. Menja se kristalna struktura i izbacuje se voda. Za kratko vreme poveća se čvrstoća tla, a nestabilni joni se istiskuju iz gline - objašnjava ovaj naučnik.

Za svoj izum Ilić se okitio mnogobrojnim nagradama u zemlji i inostranstvu. „Zlatnu eureku“ dobio je 1999. godine u Briselu. Naredne godine u Moskvi se okitio „Zlatnim Arhimedom“, a 2002. dobija nagradu za najboljeg pronalazača u zemlji. Ipak, najveće naučno priznanje stiže sa one strane Atlantika: u Pitsburgu dobija prestižnu INPEDž nagradu. „Ordenom viteza“ Kraljevine Belgije okitio se u Briselu 2005. godine. Skrenuo je pažnju na sebe, pa je ovog trenutka tražen na više kontinenata.

- U SAD imaju velike probleme sa klizištima. Naročito u Arizoni i Kaliforniji. Pored zemljotresa, tamo je tlo stalno u pokretu, zbog pomeranja tektonskih ploča. Posle dugogodišnjih pregovora tek lane sam postigao dogovor da moje obučene ekipe tamo urade sanaciju zemljišta. Postoji velika verovatnoća da ću sledeće godine sa drugom ekipom ići i u Australiju. I tamo su pregovori završeni - hvali se Ilić.

Prestonica Srbije ima oko stotinak kritičnih tačaka. Prema Ilićevim rečima, načelno postoji dogovor da se one saniraju. Za tu vrstu posla potrebna su značajna sredstva, kojih sada nema.

- Pojedini delovi Beograda su veoma ugroženi. Tu mislim na Mirijevo, Višnjicu i Karaburmu. Ova fosilna klizišta „proradila“ su kada je došlo do dodatnog otvaranja zemlje, seče šuma, opterećenja od zgrada... Zvali su me iz gradske vlade, i kako sada stvari stoje, pored novca, biće mi potrebno i neko vreme da obučim timove po opštinama.

Iako iza sebe ima 70 godina, Ljubinko se oseća kao mladić. Nije mu teško da pored rada na terenu bude angažovan i na drugim poljima. Trenutno je predsednik Udruženja pronalazača Srbije i Srpske akademije inovacionih nauka. Prisutan je na više fakulteta i instituta kao stručni saradnik. Njegova metoda sanacije klizišta najviše se primenjuje u susednoj Hrvatskoj.