Sa pozicije apsolutnog pobednika, Milorad Dodik seda u fotelju predsednika. Dok se seli iz ekskluzivnih Vladinih prostorija u daleko skromnije predsedničke, mori ga ista briga: gde će sad da udare. To što je ceo diplomatski svet aplaudirao dok je polagao zakletvu, nije ga relaksiralo. Pritiske, kaže, već nazire. A i ne zna kako bi moglo biti drugačije. Niti kako bi se navikao na život bez njih. Čudno zatišje, koje ovih dana vlada Srpskom, ne menja ništa. Pa ni njegove ciljeve. Ni političke, ni životne. Što je kod njega isto. Srpska je, tvrdi, njegov život. A gde je život, tu je i njegova odbrana. Od koje, poručuje, nije spreman da ustukne.

U svom prvom predsedničkom intervjuu, dan uoči saopštavanja sastava nove vlade, kaže da neće napustiti čvrste pozicije zbog kojih su mu već pretili ne zaboravljajući nijedan ”metak” iz tog arsenala: od smene, do stavljanja na crne liste. Odoleo je svemu. A ”naredan” je, ne krije, i svemu što ga čeka.

* Hoće li Dodik predsednik biti mekši od Dodika premijera?

- Nisam spreman da se menjam. Autonomiju i samoodrživost koju smo stvorili nećemo podrediti ničemu, pa ni evropskim zahtevima. Za nas samo mir nema alternativu. Srpska neće biti problem ni u čemu. Ali, neka zaborave svi koji su to namerili da će moći Srpskom da potkusuruju svoje odnose sa muslimanima u svetu. Srbi, ovakvi kakvi jesu, koji podmeću leđa i gde ne bi trebalo, ostaju Srbi. Ne želimo da budemo poniženi, ni kad nam nude naizgled lepa obećanja. Za neka daleka, daleka vremena.

* Na kojim ”frontovima” očekujete glavne udare odmah po preuzimanju uloge predsednika?

- Da će se pritisci nastaviti, ni najmanje ne sumnjam. Ali, očekujem da oni budu donekle suptilniji. Napokon, međunarodnoj zajednici je postalo jasno da ne mogu da joj prođu metodi agresivne politike koju je dosad primenjivala. A pošto joj je i dalje stalo da ostvari svoje ciljeve, pokušaće to nešto drugačijim nastupom.

* Jeste li tu ”suptilnost” osetili već na dan vaše inauguracije, kada je desetina stranih ambasadora, neočekivano, zauzela mesta u prvim redovima?

- Moram priznati da je to bilo neuobičajeno. Lično sam to naprasno interesovanje razumeo kao njihovo konačno saznanje da se u BiH ništa ne može uraditi bez aktivnog učešća RS. Ipak se ovde godinama dolazilo samo da bi se nešto naredilo ili neko smenio. Sad je jasno da to više nije moguće.

* Zašto mislite da je to baš sad postalo jasno?

- Zato što smo prethodnih godina pokazali da tako ne može. Zahvalan sam im što su bili tu. Pa i ponosan. Poručili su da žele dijalog, da treba da se krećemo ka Evropi. Ali, iz toga ne treba izvlačiti velike zaključke.

* Da li je to bio pokušaj da se Dodik odobrovolji i može li se to dogoditi?

- Politika nije nadgornjavanje u čvrstom stavu. Ali, u konzistentnom stavu - da. Ako drugi imaju stav o nama, valjda imamo i mi pravo na stav o sebi. On nije ni anticivilizacijski, niti protiv opštih vrednosti. Ovde je u pitanju borba za očuvanje jednog kolektiviteta, koji se godinama nastoji srušiti zarad jačanja drugog - islamskog. To je ono što nećemo dopustiti i ne postoji dovoljno dobar razlog da odustanemo.

* Vi i dalje verujete da će se odustati od koncepta u koji je uloženo toliko truda i novca - jedinstvene Bosne...

- Valjda će jednom da se umore, da shvate da spajaju nespojivo. Ne mogu da grade ”nacionalnu državu Bosnu i Hercegovinu” ne uvažavajući srpski i hrvatski narod. Uveren sam da taj projekat, posle svih ovih godina, konačno doživljava propast. Ta priča je mogla da opstaje dve-tri godine. Ali, upravo je obeležena 15. godišnjica Dejtonskog sporazuma, jasno je da pokušaj nije uspeo. Ne može da se gradi Bosna sa jednim glasom, a da taj glas bude samo Sarajevo. Bosna je nepovratno podeljena zemlja.

* Upravo je godišnjica ”Dejtona”, koji niko ne slavi, prilika da se podvuče crta - Bosna se vrti u začaranom krugu: nudi joj se Evropa, a sprečava se njen izlazak iz zone protektorata, što je uslov?

- Sada odjednom ukidanje OHR nije uslov za EU. Kome sad da verujemo kad nas ovako bezočno varaju? Šta je istina ako su jedno pričali pre šest meseci a sada pričaju drugo? Jedna od te dve tvrdnje je bila laž, neka kažu koja. I zašto im je neugodno što smo ih uhvatili u laži? Zašto da ćutimo? Zašto da ne kažemo da su nas slagali da BiH ne može da aplicira sve dok postoji OHR, a sada im OHR više nije problem? Samo da bi se dodvorili muslimanskoj strukturi u Sarajevu!

* Je li pristojno da jedan predsednik tako govori o Evropi?

- Da, pristojno je. Zato što se radi o mom životu. O životu Republike Srpske. I zato što se radi o goloj laži i red je da im to neko kaže.

BAKIR NASTAVLJA
POLITIKU ALIJE
* Verujete li onima koji se kunu u dobre namere Bakira Izetbegovića, koji je zamenio ratobornog Silajdžića?
- Nije Silajdžić jedini problem. Svi su se oni, bili liberali, komunisti, ili nacionalisti, potajno divili Silajdžiću. Delili su s njim bazične stavove. Zavideli mu što nisu stigli oni da budu ti koji će ih promovisati. Ne počinje istorija od juče. Samo pre godinu dana Amerikanci su učinili sve da Bakir Izetbegović ne bude izabran za lidera SDA. Sad odjednom čujemo da je Bakir Izetbegović neko novo, umiveno, demokratsko lice. Kao da on ne živi u stanu gde se nalazi ”Islamska deklaracija” njegovog oca. I kao da nije rekao jasno da će nastaviti politiku svog oca i da nema nikakvu drugu politiku. Dakle, ostavite malo vremena Bakiru Izetbegoviću.

* Očigledno je da je ta Evropa navikla na to da svi pristaju na njene eksperimente jer veruju da je njena ”šargarepa” toliko privlačna da ju je teško odbiti, po cenu bilo čega...

- Mi nećemo da budemo eksperiment. Uzalud im nada da ćemo im ikad više išta verovati. Naravno da su veliki! Naravno da su jaki! Naravno da bez njih ne mogu da se urade mnoge stvari. Ali, postoji i neko dostojanstvo. Već sada je jasno da će biti mnogo problema, jer nisu navikli na ljude sa stavom. Priznajem da sam čak i ja jedno vreme bio zaluđen tom pričom o brzim evrointegracijama. Od te pozicije postao sam klasični evroskeptik. Posle ovih laži, taj evroskepticizam biće samo još izraženiji.

* Hoće li činjenica da ste izabrani neposredno, voljom 54 odsto građana Srpske, promeniti nešto u odnosu prema vama?

- Ne očekujem. Ne poštuju oni ni narod...

* Moć će, ipak, da se preseli sa Miloradom Dodikom. Da li će vam ustavne nadležnosti dozvoliti da, sa mesta predsednika, nastupate borbeno kao do sada?

- Uloga predsednika je da još i više brani pozicije Republike Srpske.

* Kako ćete se ubuduće odnositi prema Sarajevu, prema Bosni koju baš i ne volite?

- Nije tajna da nisam fan BiH. Ovde sam iz političkog racija, zato što postoje međunarodni ugovori. A ti ugovori su već devastirali svaku mogućnost da zavolim Bosnu. Kako da zavolim nešto što je isključivo u funkciji ponižavanja naroda koji predstavljam i slamanja Republike Srpske, koju volim. Sav angažman nadogradnje ”Dejtona” bio je uperen na to da se Srpskoj nanese zlo. Iz tog ugovora je uzimano samo ono što je išlo naruku Sarajevu, a na štetu Banjaluke. Ali, pitanje državnog uređenja nije stvar emocija. Tu smo duboko podeljeni. Jedino ne razumem zašto je samo ovde to problem, ako znamo da svuda u svetu postoje takve polarizacije. Negde manje, negde više. Srbe ne možete naterati na ljubav prema Bosni. Nekada je postojala hemija koja nas je spajala. Ali, hemija ne znači samo spajanje! Može biti i rastvaranje.

* U kom bi momentu taj ”hemijski proces” mogao da prođe? Kad bi taj veliki svet mogao da prizna da ovako više ne ide i da pusti da svako ide svojim putem?

- Briga svet za nas. Pustio bi nas svet da ne postoje neki faktori koji se petljaju u unutrašnje uređenje BiH. Oni ni 15 godina posle rata ne daju Bosni da napravi civilizacijski dogovor o razlazu. Da bude jasno: ”dejtonsku Bosnu” ne sporimo. Ali, ona podrazumeva dva entiteta, tri naroda. Svaku drugu Bosnu odbijamo. Pa i ovu koja je nastala razgradnjom tog ugovora.


NE DAMO DOSTOJANSTVO

* Ne samo da institucija visokog predstavnika neće biti ukinuta, niti joj umanjene nadležnosti, nego se ide ka njenom jačanju, nadogradnji. Sad je u igri predstavnik EU, pominje se Milan Kučan, kao njen reprezent...

- Ta institucija je postala monstrum. Pogotovo je to postala zahvaljujući delu Pedija Ešdauna. On je priznao da je došao u Bosnu ne da sprovede ”Dejton” nego da ga razgradi. On je, dakle, učinio krivično delo. On je lopov, koji nas je prevario. Ne samo nas nego i međunarodnu zajednicu, koja ga je poslala da radi suprotno onom što je radio. Taj šićardžija je od muslimana dobio nekoliko miliona evra za to što je uradio. I svima nam se nasmejao u lice. Sada je svejedno ko konkretno predstavlja OHR i iz kojeg centra. Ovde je ključno hoćete li pristati da se vama upravlja, ili nećete. Problem nastaje kad ne pristanete. A mi ne pristajemo. Većini u međunarodnoj zajednici jasno je da je to vreme prošlo. Ne verujem više u dobre namere stranog faktora. Ali, on je nezaobilazan. Sami ne možemo da ga isteramo. Moramo da ga prihvatimo kao realnost. Ponosan sam, ipak, što smo u svemu tome sačuvali dostojanstvo.