Izveštaj Evropske komisije nije iznenadio predsednika Srbije. Kaže da je bio očekivan. Srbija je napravila napredak, ali je u određenim oblastima ta dinamika bila nedovoljna. Politička stabilnost, privredni ambijent, odnosi u regionu, dobro su ocenjeni. Sa reformom pravosuđa stvari ne stoje tako dobro. Prvenstveno zato što proces verifikacije svakog izabranog sudije nije završen do kraja. Boris Tadić, u intervjuu ”Večernjim novostima” kaže da je procedura uspostavljena i da očekuje i na tom planu napredak u najskorije vreme.

- Važno je ponoviti da se ne radi ni o kakvom diktatu, nego o nečemu što je korisno za sve nas, jer od evropskih pravila, nemamo boljih.

* Dalji napredak zavisiće od izveštaja tužioca Bramerca. On dolazi u ponedeljak, imate li nešto novo da mu kažete?

- Serž Bramerc ima na dnevnom nivou informacije, jer predstavnici Haškog tribunala učestvuju u čitavom procesu. Dakle, ne postoji ništa novo što bi on mogao da dobije. Mislim da je i poslednji njegov izveštaj bio pozitivan, sa određenim sugestijama. Zato i jesmo dobili transfer naše aplikacije prema Evropskoj komisiji i mislim da možemo i dalje biti optimisti. Pravo pitanje je da li je Mladić u Srbiji. Ja se nadam da jeste i verujem da se približavamo završetku saradnje sa Tribunalom.

* Šta očekujete posle prosleđivanja naše kandidature Evropskoj komisiji? Status kandidata dogodine?

- U poslednjih deset godina imali smo nekoliko velikih usporavanja procesa. Da ih nije bilo, odavno bismo bili u pregovorima o članstvu. Ovako se tek borimo za status kandidata. Veliki uspeh ove vlade, pa i moj, jeste što smo otkočili proces integracije. Potpisali smo SSP, a sada čekamo mišljenje Evropske komisije. To su dva veoma značajna uspeha jer se radi o kritičnim tačkama u ovom procesu. Sledeća kritična tačka je otpočinjanje pregovora. Jer, kada oni počnu, to je nepovratan proces.

* Skoro nijedan izveštaj, niti izjava stranog zvaničnika, ne prođe bez pohvala odnosa Srbije sa susedima. Očekujete li da se i susedi povedu tim primerom: da priznaju zločine, usvoje deklaracije, izvine se...

- Ne činimo mi ono što činimo da bismo dobili nešto zauzvrat. Svaki etički čin je nešto što čovek čini zbog mira u sebi. To je u skladu sa našim vrednostima, tradicijom, pa i religijom. Ne bih se mešao u posao drugih. Niko ni nas, ni mene, nije terao da činimo bilo šta. Uradio sam ono što je moje uvrerenje i za takvu politiku dobio sam poverenje građana na izborima, u dva navrata. Mislim da smo blizu toga da zatvorimo jednu stranicu istorije koja će zaista biti iza nas tek onda kada odgonetnemo istinu o nestalima. To je taj praktični čin koji nas čeka i naš sledeći korak.

* Može li biti pomirenja dok se srećemo sa susedima pred međunarodnim sudovima? Je li Hrvatska, posle vaše posete, bliža odustajanju od tužbe u Hagu kojom Srbiju tereti za genocid?

BOGATAŠI VIŠE CENE DRŽAVNU SILU OD LJUDSKOG POZIVA * Pozivali ste bogate ljude da ulože u zemlju, naprave most, vrate poslove iz of-šor zona i plate poreze. Da li se iko odazvao i da li država ima mehanizme da ih na to natera? - Razgovarajući sa bogatim ljudima, jednom sam im rekao da je veoma teško ući u poreklo njihovog kapitala, ali da postoji način da oni, i pre nego što to država ispita, opravdaju taj kapital time što bi nešto ostavili svom narodu. Poput, recimo nekadašnjih zadužbinara, Miše Anastasijevića i drugih. Međutim, to nije imalo dovoljnog efekta jer je očigledno da naši bogataši od jednog ljudskog poziva više cene faktor državne sile. Kada Obama pozove bogate ljude u SAD, oni se odazovu, neki čak i pola svoje imovine daju u dobrotvorne svrhe. Nemam iluziju da će se naši bogati odreći dela kapitala u ime boljitka društva, zato treba kombinovati ovaj pristojan poziv predsednika republike sa instrumentima ohrabrenja koje država ima na raspolaganju.

- Srbija je spremna za taj čin. Ali, za njega je potrebno dvoje. U ovom trenutku nisam siguran da je Hrvatska spremna. U svakom slučaju, EU podržava povlačenje tužbi, ali naglašavam da povlačenje tužbi ne znači da se odustaje od kažnjavanja zločinaca. Naprotiv, krivci treba da odgovaraju u redovnom sudskom postupku.

* Rezolucija koju je Srbija u UN usvojila zajedno sa EU očigledno je mnoge stvari pokrenula sa mrtve tačke. Zašto je ona bila toliko važna?

- Efekte određenih političkih odluka treba meriti prema posledicama, a ne prema tome kako one izgledaju u tom trenutku. Podnošenjem zajedničke Rezolucije Srbije i EU postali smo predvidljiv i poštovan faktor. I to ne samo od zemalja koje nisu priznale KiM, već i od onih koje to jesu učinile. Srbija je istog trenutka dobila pozitivan odgovor EU o transferu naše aplikacije EK. Najzad, otvorena je mogućnost dijaloga sa Prištinom. A, to je ono što želimo od samog početka i svi koji imaju dobre namere znaju da bez tog dijaloga ne možemo da rešimo istorijski konflikt, niti naša prava na KiM. Bez dijaloga, politički proces bio bi blokiran i u praktičnom životu Srbija bi bila amputirana od Kosova. Samo kroz dijalog, Srbija će izbeći takav scenario.

* Tvrdite da je ostalo dovoljno prostora da se borimo za Kosovo i posle negativne odluke međunarodnog suda i usvajanja te rezolucije?

- Od Kumanovskog sporazuma 1999. godine prostora je vrlo malo. Nastavićemo da se borimo za naše nacionalne interese, na jedan miran, trezven i planiran način. Bez konfrontacije sa velikim silama, jer bez njih, sasvim sigurno, nema rešenja za KiM. Nije rešenje da Albanci dobiju sve, a da Srbija izgubi sve. Rešenje je kompromis. Ali, nikada se problemi na Balkanu nisu rešavali bez velikih sila. Srbija je gubila uvek kad ih nije imala uz sebe, a dobijala kada su bile uz nju. Nakon velikog udara koji smo doživeli od Međunarodnog suda pravde, mislim da smo uspeli da ostanemo u jednoj aktivnoj poziciji kada su u pitanju naši interesi, a da time nismo pokazali neprijateljstvo prema bilo kome, a ponajmanje prema EU. I ja sam zadovoljan zbog toga.

* Dijalog je trebalo da krene odmah po usvajanju Rezolucije. Još ga, međutim, nema. Pokušava li Priština da ga po svaku cenu odloži i zašto?

- Činjenica je da albanska strana izbegava dijalog i da ga praktično odlaže jer joj on očigledno ne odgovara. To je više nego vidljivo, inače bi dijalog već počeo.

* Deo javnosti koji se protivi aktuelnoj politici prema Kosovu najviše zamera to što dijalog neće tretirati status. Može li se on, ipak, naći na stolu?

- Mene uopšte ne zanima forma razgovora. Niti naslov. Zanima me buduće rešenje. A želim da rešimo istorijski konflikt Srba i Albanaca. Da stavimo tačku na ubistva, proterivanja i paljevinu. U potrazi za kompromisom spremni smo da razgovaramo sa Albancima o svim problemima koji nas tište na Kosovu. Sačekajmo da dijalog da rezultate, pa ćemo onda da sudimo da li smo dobro ili loše radili.

* Kojim biste vi rezultatom lično bili zadovoljni?

- Kada bih to sada rekao, sprečio bih pozitivne efekte. Tako da moram da budem odgovoran i da to ne učinim.

* Da li bismo gajenjem ”dobrih susedskih odnosa” sa Kosovom, posredno priznali nezavisnost?

- Ne, ima načina da gajimo dobre odnose sa Prištinom, a da ne priznamo Kosovo. Sam dijalog u koji ulazimo je jedna forma dobrih odnosa. Čim razgovaramo znači da se ne tučemo. Srbija bi priznala Kosovo tek onda kada bi donela akt na sednici Vlade o priznavanju Kosova. A to se neće desiti, i oni koji svako malo izmišljaju da je Srbija ovim ili onim gestom navodno priznala Kosovo, zapravo obmanjuju i namerno uznemiravaju javnost. Time direktno ometaju odbranu naših legitimnih interesa.

* Ovaj put vlast je jedinstvena - nećete pozvati Srbe sa KiM da izađu na izbore?

- Isto kao i Vlada, stojim na stanovištu da se nisu stekli uslovi da Srbija pozove kosovske Srbe da izađu na predstojeće izbore.

* Pre tačno godinu, pričali smo o mogućnosti promene Ustava. Sada su vaši partneri iz vlasti pokrenuli tu temu, a zarad regionalizacije. Je li pravo vreme za to?

- Nema nikakve dileme da moramo da završimo proces regionalizacije i decentralizacije na način koji ničim neće ugroziti ni integritet zemlje, niti razvoj bilo kog njenog dela. Međutim, regionalizaciju ne možemo vršiti tako što će Srbija na kraju imati hiljadu regionalnih poslanika. To su iluzije koje ne korespondiraju sa ekonomskom situacijom u našoj zemlji. Vidim ovih dana mnogo rešenja koja se preslikavaju iz EU. A EU nema jednoznačan model regionalizacije, svaka zemlja je našla rešenje za sebe, pa i mi moramo naći svoj model. Međutim, danas to nije najvažnije pitanje. Pitanje svih pitanja u ovom trenutku je ekonomski razvoj, stvaranje novih radnih mesta, i to mora biti fokus svih napora Vlade.

AKO MORAJU GRAĐANI, VALA ĆE I DRŽAVA * Posle pisanja ”Novosti” da država ne plaća dugove za komunalije, odgovorili ste da to ne čini zato što nema para. Ni građani ih nemaju, pa moraju da plate...
- Istina je da su i dugovi nešto što se nagomilavalo dugo unazad i istina je da mnogi ne izmiruju svoje obaveze prema državi i da zato nema para, ali ako Miodrag Petrović iz Knića ima obavezu da svoje obaveze plaća državi, vala će i država morati da izmiri sve svoje obaveze. I zato očekujem da vlada izađe pod hitno i kaže kako će to biti rešeno. Kao što je na jedan dobar način rešila kako da obezbedi krov nad glavom Kraljevčanima kojima su kuće srušene ili postale neupotrebljive. Zadovoljan sam zbog činjenice da će tim ljudima biti obezbeđeno da besplatno dobiju montažne kuće koje su dugotrajne, tople i otporne na eventualne potrese. To je primer efikasnog rešavanja jednog ozbiljnog problema izazvanog elementarnom nepogodom.

* Jeste li zadovoljni kako se ova vlada bori sa ekonomskom krizom? Svaki dan neki od ministara obavesti javnost da smo izašli iz recesije, a građanima se baš i ne čini da je tako...

- Nisam zadovoljan u potpunosti. S druge strane, nema nikakve dileme da je Vlada u jednom trenutku sprečila ekonomski slom kakav su mnoge zemlje i doživele. To je onaj trenutak kada jedna zemlja saopštava da nije u stanju da ispunjava svoje međunarodne finansijske obaveze. To su doživele Grčka, Mađarska... Ljudi danas teško žive, ali zarađujemo onoliko koliko proizvodimo. To ranije nije bio slučaj i mi danas plaćamo cenu toga.

* Dotle vlast najavljuje podizanje svojih plata...

- U krizi koja još traje i koju svaki građanin oseća na svojoj koži svi moramo biti solidarni. Zato dok traje kriza i dok sam ja predsednik, ni ja, ni premijer, ni ministri neće primati veće plate, a mere štednje u svim državnim institucijama biće još rigoroznije. Što se tiče svih drugih zaposlenih građana Srbije potpuno se zalažem da im se plate povećavaju u skladu sa mogućnostima.

* Vi ste otvoreno poručili nekim članovima Vlade da nisu radili dobro. Niko se, međutim, ne oseća prozvanim, a očigledno je da postoje problemi koji nisu izazvani samo krizom, nego lošim učinkom dela kabineta?

- Vlada je mogla da uradi mnogo više, slažem se. Ovo vreme je trebalo da bude iskorišćeno za značajna poboljšanja u poljoprivrednoj proizvodnji. Mnogo više učinka trebalo je da bude u infrastrukturi, i ne pomažu objašnjenja da su kasnili projekti jer je očigledno da neće biti izgrađeni pravci na severnom kraku Koridora 10. Nestašica mleka i ulja su posebno uznemirujuće jer unose nespokoj podsećajući građane na nedavnu prošlost, a to je apsolutno nedopustivo. Inspekcijske službe, borba protiv korupcije, takođe su primer da se ne radi dovoljno dobro.

* Zašto neko ne odgovara?

- Neko će morati da odgovara, kada se završi ova godina i usvoji budžet.

* To znači rekonstrukciju Vlade. Ima li među koalicionim partnerima konsenzusa o tome?

- Pa, svi koalicioni partneri moraju da preuzmu odgovornost. Prosto, ne postoji sektor u kojem nema problema i očigledno je da se oni nedovoljno brzo rešavaju. Zato svi zajedno treba da se dogovorimo kako stvari da popravimo.

* Danima traju polemike zašto država prodaje ”Telekom” i kako će potrošiti novac. Šta biste vi rekli?

- Odgovor je više nego jednostavan: ne postoji država u svetu koja može da se izvuče iz ekonomske krize i finansijskih nedaća, a da ne obezbedi novac. Ima dva načina - da se zaduži ili da proda deo onog što poseduje. Mi pokušavamo da se ne zadužujemo prekomerno kao većina naših suseda, nego da krajnje racionalno prodamo ono što neće ugroziti funkcionisanje sistema. ”Telekom” je resurs koji je najčešći predmet prodaje u svim državama regiona. Koštuničina vlada je prodala ”Mobtel”. Nije to problem, problem je da li se novac dobijen prodajom potroši na pogrešan načini ili se investira u nešto od čega svi građani imaju dugoročnu korist.

* Toma Nikolić vas je prozvao za period kada je PTT bio akcionar u ”Mobtelu”, a vi na čelu UO PTT...

- Kao predsednik UO PTT dobio sam zadatak od premijera Zorana Đinđića da obezbedim da država prvi put preuzme svoje nadležnosti u ”Mobtelu”. I ja sam to učinio. Tada su, podsećam, uvedene privremene mere u toj firmi. Do tada država uopšte nije imala pristup ”Mobtelu”. Nakon toga smo sagledali stanje u toj kompaniji prvi put i posle toga su prodate akcije. Uradila je to Vlada Vojislava Koštunice. To je bila dobra privatizacija, ali novac, nažalost, nije uložen kako je trebalo, u infrastrukturu. Taj novac je proćerdan u predizborne aktivnosti i asfaltiranje lokalnih puteva tamo gde je bilo potrebno dobiti nekoliko glasova.

* Šta je garancija da ovog puta neće biti tako?

- Do te mere je oko prodaje ”Telekoma” podignuta pažnja, da je postignuta jedna dobra stvar - niko neće moći da proćerda novac. Ukoliko dođe do prodaje ”Telekoma”, a to će se dogoditi samo ako se postigne visoka cena, taj novac će otići na sređivanje makroekonomske situacije, na namirivanje dugovanja koja dolaze na naplatu, a koja su napravljena u prethodnom periodu. Nije ih napravila ova vlada. Deo tog novca će otići u razvoj - puteve, železnice i energetiku. Novac, dakle, neće ići u potrošnju i predizborne aktivnosti. Preuzimamo rizik da učinimo život boljim, i neću dozvoliti da se novac potroši, ja ću kontrolisati Vladu koliko je u mojim ustavnim nadležnostima, kao što će je kontrolisati i regulatorna tela, nevladine institucije, mediji.

* Tvrdite da novac neće otići na izbore?

- Trenutak koji je izabran za prodaju govori da neće biti tako. Ovo nije predvečerje izbora, nego sredina mandata. Proces je počeo prošle godine. Oni koji priželjkuju prevremene izbore ponašaju se u stilu: ”Što je babi milo, to joj se i snilo”.

* Hoće li se i ostali veliki sistemi naći na tenderu?

- Smatram da ”Elektroprivreda Srbije” nikad ne sme da se privatizuje na nivou iznad 50 procenata. To je crvena linija. Centralna tačka našeg privrednog razvoja. Planiramo pet milijardi evra investicija u energetiku samo u naredne četiri godine. Završavamo tender za dva termoenergetska bloka - u Lazarevcu i Obrenovcu. Idemo prema termoelektranama na Ibru. Postoji mogućnost da sa stranim partnerima i RS gradimo seriju hidroelektrana na Drini. Treba da odgovorimo pozivu bugarskog premijera o investicijama u nuklearnu elektranu ”Belane”. Možemo imati najmoćniji elektroenergetski sistem u regionu.


ZA SARADNJU SA NIKOLIĆEM POTREBNO VIŠE OD RETORIKE

* Verujete li da je Toma Nikolić promenio politički kurs u meri da bi vam u budućnosti mogao biti partner?

- Da bi DS ikad mogla da sarađuje sa SNS, potrebno je više od retorike. A i njihova retorika je zbunjujuća. Za njih, u ponedeljak EU nema alternativu. Onda je u utorak ima. To je sad već više teško pohvatati. Kao đavo od krsta beže od izjašnjavanja o svim temama koje suštinski definišu politiku. Da li bi Nikolić, da je vlast, hapsio Mladića i da li će kada se to desi podržati hapšenje? Ili će ponovo da pravi miting protiv hapšenja i rušilačke demonstracije? Nema odgovora na to pitanje. Vukovar, pa nedavno nasilje u Beogradu i Đenovi, o tome SNS takođe nema stav. Izbegavanje odgovora na suštinska pitanja kojima se Srbija danas bavi nije preporuka za stranku koja želi da bude ozbiljan faktor.

* Plaši li vas rast popularnosti te stranke?

- Glavni saveznik toj i drugim opozicionim strankama je ekonomska kriza i loša ekonomska situacija. A situacija je teška svuda, pa i u Srbiji. I oni koriste ovu krizu, nadajući se da su građani zaboravili da je, kada su oni bili vlast, sve bilo mnogostruko gore i da su oni sami bili uzročnici krize u Srbiji, u vreme kada je ceo svet išao napred. Pri tom, ni pored najbolje volje, ne mogu da uočim ni jedan njihov predlog ili ideju koja bi bila korisna ili primenjiva. Njihova jedina poruka glasi: treba da odu oni da bi opet došli mi. Tako da bi promena koju pominju bila jako loša za Srbiju.


VARAJU SE SVI KOJI MISLE DA SU UNAPRED IZABRANI

* Demokratska stranka je spremna za izbore i više je nego očigledno da vlada tenzija izazvana viškom ambicija i manjkom fotelja. Pogotovo se oseća naboj među ”mladim lavovima”...

- Da li su lavovi ne znam, ali ni tako mladi više nisu.

* Da li je već sve jasno ili će se zaista voditi kamanja za potpredsednička mesta?

- Imaćemo demokratski proces. A takav proces je uvek opterećen viškom ambicija i diskusija. Ne možemo se žaliti što demokratija nekad sa sobom nosi višak događaja. Ali, proći će i ta olujica. Jedno je sigurno, ono što odluči skupština Demokratske stranke, imaće značajnog uticaja na budućnost Srbije u narednih deset godina. Primera radi, da je Slobodan Vuksanović pobedio Zorana Đinđića, ne bismo imali peti oktobar. Da je Zoran Živković pobedio mene, svakako bi bilo drugačije...

* Spekuliše se da pet potpredsedničkih mesta ne ostavlja mnogo prostora za iznenađenja i da su neki kandidati sigurni?

- Kad sam ja konkurisao za potpredsednika DS nisam došao utabanim stazama kao deo neke strukture ili lobija, nego sam došao iz nekog svog ”mrtvog ugla”. U DS se nikad ne zna. Oni koji misle da su sigurno unapred izabrani greše. Moguća su razna iznenađenja.

* Nećete ih sprečavati da vode kampanju?

- Svi mogu da vode kampanju unutar stranke, ali ne kroz medije. Medijska borba za naklonost stranke potpuno je neprimerena.