PREDSTAVNICI kriznog štaba u Kraljevu saopštili su da je do subote, od 1.900 pregledanih objekata, 546 preliminarno proglašeno nebezbednim.

Do sada je podneto više od 5.000 zahteva za ocenu oštećenosti objekata.

VOLONTERI
ŠTAB za vanredne situacije u Kraljevu sa naznakom „hitno“ objavio je saopštenje da su neophodni volonteri za otklanjanje šuta i otpada. Telefon za prijavljivanje je 064/14-606-25. Pored toga, štab upozorava građane da u užem gradskom jezgru ne koriste privatna vozila i da pažljivo voze na teritoriji celog grada pošto pripadnici Sektora za vanredne situacije rade na sanaciji visokih objekata i uklanjanju delova oštećenih krovova.

Kod osam višespratnica je utvrđeno da su „u stanju loma“, odnosno da je isključena mogućnost dalje upotrebe i boravka ljudi, rekao je koordinator Komisije za procenu oštećenja Branko Radomirović.

Prema oceni posebnih timova stručnjaka-statičara, većina školskih objekata u gradu i prigradskim naseljima je u stabilnom stanju i uz manje intervencije će moći ubrzo da se koristi.

Direktor Zdravstvenog centra „Studenica“ Dragan Arsić najavio je da će od ponedeljka početi i normalizacija funkcionisanja opšte medicine i specijalističkih ambulanti.

Prema informacijama kriznog štaba, u Dečjem odmaralištu na Goču privremeno je smešteno 38 ljudi, dok se jedna porodica u selu Drakčići opredelila za smeštaj u šatoru. Većina građana još se uglavnom odlučuje za smeštaj kod rođaka i prijatelja.

U toku je i raspodela crepova iz robnih rezervi na teritoriji 10 mesnih zajednica.

NAREDBE
OSIM drugih naredbi i uputstava, Krizni štab je, u međuvremenu, doneo i naredbu kojom se, zbog vanredne situacije, privremeno zabranjuje održavanje svih javnih skupova, kao i naredbu kojom se prodavnicama i stovarištima građevinskog materijala utvrđuje radno vreme od jutra do ponoći. Ovom naredbom rad kafića ograničen je do - 22 sata.

Na stovarišta u Jarčujku i Šeovcu pristiglo je 74.000 komada crepa, što predstavlja desetak odsto do sada iskazanih potreba na najugroženijem području.

Raspodela na terenu se obavlja preko mesnih kancelarija, a procena je da će ukupno biti potrebno oko milion i po komada crepa.

Voda iz gradskog vodovoda je, prema rečima direktora Zavoda za javno zdravlje Aleksandra Macana, hemijsko-fizički već ispravna, ali se čekaju i mikrobiološki rezultati.

U ponedeljak će, iz 22 zavoda za javno zdravlje iz Srbije, doći stotinak stručnjaka koji će ocenjivati ispravnost vode iz lokalnih seoskih vodovoda i bunara.


* * * * * * * *

NOĆ SA LJUDIMA KOJI BDIJU POD VEDRIM NEBOM U STRAHU OD NOVIH POTRESA

SAN NA POLA OKA

NOĆ pala na Kraljevo, svaka ista posle zemljotresa, a ova je četvrta u kojoj ljudi bdiju u strahu od novih udara.

- Samo luda glava može mirno da spava - kaže nam Milorad Knežević. - Jednom me zemljotres probudio, neće više. I kad zadremam, dremam na pola oka. Pa, iako ne udari ponovo, strepim da li će ovo što je napuklo, da se sruši.

Otkad je nadležna komisija naložila da se „za petnaest minuta“ napuste stanovi u Ulici Dragoslava Bogavca, gde je i Miloradova adresa, on se preselio u automobil na parkingu, kod obližnje škole. Odavde gleda u naprsle prozore stana, a čini mu se da prozori gledaju u njega. Ponegde se samo, nakratko, upali svetlo, na spratovima u prizemlju. I, brzo ugasi.

KAD JE TITO BIO ŽIV
- Pamtim ja i druge zemljotrese, ono, kad je Tito bio živ. Kod njega se znao red. Šatori, ćebad, sve je u danu posle stiglo - mitinguje čovek. A s druge strane stiže odgovor: - Stići će i nama pomoć. I stiže, samo se sporo raspoređuje. Nemojmo da jadikujemo.

- Ode Mira Jovanović po kafu i šećer - kažu ljudi ispred. - A ne bi trebalo da se inati sudbini. Ovo još škripi, puca, brate.

Stevan Belić zavukao ruke u džepove. Satima stoji pred zgradom, sreća je da je toplo za ovo doba godine.

- Bog nas malo pogledao, kad car neće - kaže Stevan. - Koliko ćemo noći gledati u nebo i prozore? Ko to zna.

Nestade svetla i na banderama u ulici. Čuju se koraci i crep koji se upravo stropoštava.

- Ko je noćas dežurni da, ovo odozgo, nekog ne ubije - stiže odnekud glas. Utom, i svetlo.

Stanarima iz četiri zgrade ove ulice namenjene su neke druge adrese: u đačke domove na Goču, u odmarališta, banjske hotele.

- Ne idemo nikud - govore ljudi. - Ako odemo... Tek onda nam niko zgradu ne popravi. Ovako, valjda će se nešto rešiti. Mi tražimo šatore, kontejnere, bilo šta samo da smo tu.

Niko iz stanova ne iznosi ništa teže od odeće. Strahuju ljudi da pod teretom, ne popuste stepenice.

Lokalni radio prenosi vesti iz kriznog štaba da pomoć zaista stiže. Apeluje se, istovremeno, na narodno strpljenje i ističe se da nijedna krađa nije prijavljena. Što će reći da narod ne mora baš da stražari, čitavu noć, ispred zgrada u kojima boravak nije bezbedan.

- Nama su, bre batko, sve kuće otvorene, sve su naprsle, a iz njih svakako nema šta da se uzme - dočekuju nas Romi pod otvorenim nebom, u naselju kod stadiona.

Lože vatre večiti tragičari, na ledini ispred Stadionske ulice improvizovali svoje nove domove - na motkama razvukli ćebad. Dole su kartoni i na desetine sitne dece.

- Nema vode, nema ’leba, nema mleka, deca se poboleše, niko da te pita „jesi l’ mrtav, jesi l’ živ?“, konzervu hrane da ti barem neko pruži ili „bensolin“ da se smirimo - pokušava da nadjača vrevu Zorica Simonović. - Kažu da je 10.000 konzervi stiglo, a nama nijedna nije stigla.

Odmiče noć, ponestaje drva, vatre su sve slabije, uz jednu vri pasulj u malenoj šerpi, deci dim štipa oči, a oči uprte - kad će već jednom to malo pasulja za mnoga gladna usta.

- Smiri se Jovana - puče po stražnjici devojčicu sa kikicama koja se osmelila da pita novinare što su došli u noć. I, istovremeno stiže odgovor majke: - Pa došli su zato, što su oni noćni novinari.

Sakib Tadić unosi nam se u lice. Kaže da su svi ovi Romi „ovdašnji“, jeste da se neki prezivaju Aliti, ali da se zovu: Boža, Rajko, Viktor, Stanko... Dodaje da im sva deca idu u školu „da se školuju“, da imaju rodbinu po Srbiji, ali nemaju para da tamo otputuju.

- Nije lepo, nije lepo... da se ovako patimo - govori Ružica Vujičić, upravo se vratila sa sahrane sestre u Mrčajevcima, koja je „od straha presvisla“. - Znamo mi: nikom nije lako, da je lako bilo bi hleba, barem u kontejnerima. A, vidiš, nema.

Odmiče noć. Mesečina, igle da bereš. A ledina, sve je ledenija. ( Milena Marković)

* * * * * * * *

AMBASADOR I NADBISKUP

Ambasador Vatikana u Srbiji Orlando Antoni i beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar posetili su u subotu Kraljevo i obišli katoličku crkvu u Kraljevu, koja je teško oštećena u zemljotresu i proglašena nebezbednom za upotrebu.

Antoni i Hočevar su obišli i manastir Žiču, koji je takođe oštećen u zemljotresu, a domaćin im je bio vladika žički Hrizostom.

- Dolazim iz grada Akvile, u italijanskoj provinciji Abruci, koju je pre godinu i po dana pogodio katastrofalan zemljotres. Zato znam kako vam je i saosećam sa vama - rekao je Antoni. Beogradski nadbiskup Hočevar je rekao da će Sveta stolica pozvati vernike u celom svetu da upute pomoć Kraljevčanima.


* * * * * * *

POMAŽU “NOVOSTI“

GENERALNI direktor i glavni urednik kompanije „Novosti“ Manojlo Manjo Vukotić boravio je u subotu u Kraljevu gde je obišao dopisništvo „Večernjih novosti“ u ovom gradu, koje je znatno oštećeno u zemljotresu.

Susreo se i sa gradonačelnikom Kraljeva Ljubišom Simovićem.

Novosti“ će pružiti materijalnu pomoć Kraljevu i Kraljevčanima. Gradskoj biblioteci i školama u Kraljevu pokloniće više hiljada knjiga iz svog izdavačkog programa. (D. S.)

* * * * * * * *

ZEMLJOTRES PROMENIO ŽIVOT NEBOJŠI ANDRIĆU

PUCA KUĆA, AL’ PUCA I ČOVEK

SVE što je imao Nebojša Andrić iz Sirče kod Kraljeva - više nema. Kuća na sprat, razvaljena, pokućstvo, namirnice, zimnica, odeća i obuća, uništeni. Ponešto tek, izvučeno je ispod ruševina. Ostali, na sreću, goli životi ovog domaćina i njegove porodice.

- U trenu ode sve što su sticale generacije mojih Andrića - kaže Nebojša. - Trpim, ne mogu, čoveče, ni da plačem, ni da kukam. Osećam samo da pucam, unutra pucam, kao ovi zidovi. Svakim satom u meni su pukotine sve dublje.

Zemljotres koji je pre pet dana u Kraljevu zatresao i kuće i živote, Nebojša Andrić, radnik „Kopaonika“, nikada nije slutio. Nije ga čak ni sanjao. Sad mora, kao mnogi pogođeni ovom nesrećom, da živi novi život.

- Naopak život u kome počinješ od nule - govori, dok u naručju steže trogodišnju ćerku Nikolinu. - Da se, barem, nismo toliko borili da steknemo. Da se nismo svega odricali, dok smo se kućili... Ma, ma nisam siguran da bi mi i tada bilo lakše... Moraš da pukneš čoveče, pa da si od kamena, dok gledaš da sve pred tobom puca, ruši se, nestaje. A samo ti sećanje ostaje: kako se otac pokojni mučio dok se kućio. Kako je majka obolela da sve ovo, što sada nemamo, stvori. I, kako smo moja Jelena i ja lepe planove imali da barem podupiremo to što su nam oni ostavili. Planirali smo nas dvoje i da Nikolina ima još sestru, ili brata. A šta sad, kad više nisam onaj čovek.

Nebojšina majka, Mila, donosi sinu lek za smirenje, a sama se trese od nevolje koja ih je snašla.

- Ima za to vremena, majko, još nismo svesni šta nas je pogodilo - kaže joj sin, pa će novinarima:

- Ne znam da li su nam teži noć ili jutro. Noću, niko ne spava u letnjoj kuhinji, a i ona naprsla. Kad svane, teško mi što je svanulo. Moram da gledam ove razvaline. Razvaline i kuće i naših života. A, ide zima. Ide depresija. Samo nesreća ima da traje. Možete li da zamislite taj jad.

Ovde se reči kidaju u grlu. Nebojša tiho kaže supruzi, pružajući joj devojčicu:

- Nosi, Jelena, ovo dete da me ne gleda, i ne pamti, ovakvog.