Cene grejanja punom parom

POSLE poskupljenja grejanja u Beogradu od čak 30 odsto, za isti procenat cenu je podigao i Novi Sad, a u Pirotu je cenovnik korigovan za 10 odsto. Od 15. novembra grejanje skuplje za 15 odsto plaćaće Kragujevčani, a povećanje je tražila i niška toplana. Osim toga, u Užicu „Toplana“ je zatražila povećanje cene na 65 dinara, a u Valjevu na čak 72 dinara po kvadratu.

Prema rečima Dejana Stanojevića, predsednika Udruženja toplana Srbije, potpuno je opravdano poskupljenje grejanja u celoj Srbiji, jer bi u suprotnom za nekoliko godina svi gradovi mogli da ostanu bez grejanja. Kako kaže, u većini gradova trenutna cena ne može da pokrije ni troškove energenata.

Kragujevačko preduzeće „Energetika“, koje toplotnom energijom snabdeva oko 19.000 stanova, tražilo je povećanje od čak 35 odsto, pravdajući ga povećanjem cene mazuta za 35 procenata, gasa za oko 45 i uglja za 22 odsto u proteklih godinu dana. Nova cena grejanja biće oko 63 dinara sa PDV-om po kvadratnom metru stambenog prostora. Korisnici će, tako, za stan od oko 50 kvadrata, ubuduće plaćati 3.150 dinara sa PDV-om mesečno.

To će biti drugo ovogodišnje poskupljenje daljinskog grejanja u Kragujevcu. Poslednji put je grejanje poskupelo u februaru osam odsto. Poskupljenje nisu tražili u Jagodini, a trenutna cena je 59 dinara po kvadratu. U Požarevcu grejanje košta 33 dinara, a grejanje imaju 24 sata dnevno zahvaljujući toplotnoj energiji iz kostolačkih termoelektrana.

- Većina toplana u Srbiji je u velikoj krizi, jer lokalne samouprave radi očuvanja socijalnog mira ne dozvoljavaju povećanje cena grejanja - kaže Stanojević. - Činjenica je da 90 odsto gradova ima cenu nižu od one koja je normalna. Ekstrem je Leskovac, gde grejanje košta 36 dinara po kvadratu.

Kako naš sagovornik kaže, jedini način da se izađe iz krize je da se cela Srbija prestroji na plaćanje po utrošku. Za sada takav sistem imaju u potpunosti Subotica, Bečej, Šabac i Bačka Topola, a delimično Valjevo i Kragujevac. Još desetak gradova planira da pređe na ovakav sistem plaćanja. Osim toga, uz pomoć sudova i administrativne zabrane trebalo bi povećati naplatu od građana.