I vakcine iz Brisela

DECA u Srbiji trebalo bi uskoro da počnu da dobijaju slične vakcine kao njihovi vršnjaci u Evropi! Ovo je, za “Novosti”, potvrđeno i u Institutu za javno zdravlje “Batut”, u kojem tvrde da je u toku izrada Pravilnika o imunizaciji i razmatranje uvođenja novih vrsta vakcina.

Tako će mališani ubuduće dobijati ne samo tehnološki savremenije vakcine (kombinovane), već će biti proširena i lista bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija. Biće to, konačno, približavanje Srbije evropskim i svetskim standardima, pošto se naš kalendar imunizacije, osim manjih izmena pre četiri godine, nije menjao punih deceniju i po!

- Kad je u pitanju vakcinacija, mi vučemo fenjer anahronosti, a naš program obaveznih imunizacija ne priliči civilizovanoj zemlji u 21. veku - naglašava prof. dr Zoran Radovanović, predsednik Lige za imunizaciju i jedan od naših vodećih epidemiologa.

U čemu je razlika između vakcina koje dobijaju naša deca i onoga što dobijaju mališani u Evropi? Prvo, u razvijenom svetu ide se na kombinovane vakcine, gde se jednim ubodom pokriva što više bolesti. Petovalentne i šestovalentne vakcine već su “klasika”, a rade se istraživanja sa osmovalentnim. Osim što ovo ima prednosti za samu decu, donosi i uštede zdravstvu. Osim toga, skoro sve zemlje, osim nas, uvele su neke vakcine kao obavezne ili bar fakultativne, bez kojih savremeni svet ne funkcioniše.

- Hitno treba u program uključiti vakcinu protiv pneumokoka, klice koja izaziva trovanje krvi, teško zapaljenje pluća i gnojni meningitis, koji među preživelima ostavlja trajne posledice - kaže prof. Radovanović.

On pominje još jednu vakcinu koju preporučuje SZO, a mi je nemamo - to je vakcina koja se daje devojčicama i sprečava rak grlića materice, ali i polne i čmarne bradavice. Dok u svetu ova vakcina košta oko 100 evra, u Srbiji je cena, zbog siromaštva, spuštena na 30. Mališani u SAD primaju još pet vakcina koje naša ne primaju, ali tu već nismo evropski izuzetak.

- Najveći broj evropskih zemalja spojio je po 5-6 vakcina u jednu. Izuzeci su Bosna i Rumunija, gde se uz standardnu DTP vakcinu (difterija-tetanus-veliki kašalj) dodaje još jedna komponenta. Mi još nismo ni na tom nivou - smatra ovaj stručnjak.

Protivnici uvođenja novih vakcina uglavnom tvrde da je to skupo za državu, posebno zato što su u pitanju bolesti od kojih oboleva sve manje ljudi. Međutim, zaboravljaju da manje ljudi oboleva upravo zato što je vakcinacijom stvoren kolektivni imunitet.

A koliko je ceo poduhvat skup, možda se najbolje vidi iz poređenja dva podatka: u Srbiji država godišnje za vakcinaciju 70.000 novorođenčadi, računajući period do završetka njihovog školovanja, ukupno troši oko pet miliona evra. Još tri miliona dodaju roditelji iz sopstvenog džepa da bi potomstvu obezbedili kvalitetniju zaštitu i manji broj uboda. Za kupovinu citostatika zdravstvo godišnje odvaja 60 miliona evra! Znači, vakcine su samo kap u moru izdataka, a njihov značaj je nesaglediv. Procene su da bi nam za uvođenje savremenih vakcina u narednih 10 godina trebalo po od milion do dva evra godišnje.

I u “Batutu” se slažu da je vakcinacija “najefikasnija mera prevencije, kojom se na najbrži i najjeftiniji način kontrolišu zarazne bolesti, i zato treba da predstavlja prioritet u zdravstvenoj zaštiti”.      

“TORLAK”: NISMO ZASTARELI

IZMEĐU ostalih primedbi koje se ističu na račun srpskih vakcina, nalaze se i one koje se odnose na tehnološku zastarelost cepiva koje proizvodi Institut “Torlak”. Opšte je poznato da njihove vakcine ne ispunjavaju GMP standarde (dobre prakse), ali se postavlja pitanje da li su efikasne i bezbedne.

- Nema govora o tehnološkoj zastarelosti vakcina. Kako je u toku izrada novog pravilnika o imunizaciji i uvođenju novih vrsta vakcina, pre svega, petovalentnih, “Torlak” će i dalje pratiti zahteve nadležnih institucija i svetske trendove, da bi odgovorio potrebama građana Srbije - kaže direktor dr Branislav R. Lazić.