U VIŠEM sudu u Beogradu za petak je zakazan nastavak procesa po zahtevu za rehabilitaciju četničkog komandanta Dragoljuba Mihailovića. Tim povodom iz Amerike je doputovao Milton Frend, jedan od deset američkih pilota koje je Mihailović spasao 1944. godine i koji želi da svedoči u njegovu korist. Za svedoka se u ovom procesu ponudio i Riste Vuković iz Crne Gore, učesnik NOB-a, koji smatra da je Draža streljan po zakonu. Sud tek treba da odluči hoće li ove svedoke pozvati u sudnicu.

Zahtev za rehabilitaciju podneo je Dražin unuk Vojislav Mihailović, a pridružili su mu se Srpski liberalni savet, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima. Oni tvrde da je Mihailoviću suđeno samo u prvom stepenu i to po komandnoj odgovornosti koja tada nije ni postojala u zakonu, da nije imao pravo žalbe i da je streljan pre nego što mu je presuda i uručena.

OPERACIJA “HAJLARD“ OVAJ američki pilot i deset njegovih saboraca ostali su pod Mihailovićevom zaštitom sve dok nisu evakuisani u operaciji zvanoj „Hajlard“. Za narednih pet meseci, Amerikanci su u najvećoj akciji spasavanja u istoriji, evakuisali iz ratom zahvaćene Srbije više od 500 saveznih i američkih vojnika i transportovali ih u Italiju.

Milton Frend, kako je rekao „Novostima“, došao je u Srbiju prvi put posle 1944. godine da bi ispravio nepravdu koja ga muči od 1946. godine, kada je generala Mihailovića uhapsio Tito, i streljao streljački vod.

- Od 11 članova posade na bombarderu B-24, koji su oborili nemački lovci 6. juna, 1944. godine, Mihailović i njegovi ljudi su spasli 10. Zato volim generala Mihailovića - kaže Milton.

Frend je prvi put upoznao Mihailovića u četničkom štabu. On i još trojica njegovih saboraca Kanađana, stigli su u Pranjane i saznali da američki avioni tu ne mogu da slete kako bi pokupili vojnike. Bili su razočarani: hteli su da odu odatle, ali nisu znali kako.

- Morali smo da preduzmemo nešto - priseća se Frend. - Rekli smo Mihailoviću da imamo tim koji pokušava da kontaktira s Italijom. Ako uspemo da ih dobijemo, poći ćemo, ako ne - ostaćemo. On nam je odgovorio: „Ja ću vam lično dati pratnju.“ To je bilo divno od njega. Pet dana kasnije se ispostavilo da je američki komitet uspostavio kontakt i tako smo mi i uspeli da odemo.