Čeka nas mnogo posla

Sada sa političkog terena, gde naša zemlja na momente ima određene poteškoće, prelazimo na administrativni, tehnički deo, gde smo se do sada uvek pokazivali kao veoma efikasni i uspešni. Veoma je bitno to što su sve zemlje EU glasale za prosleđivanje srpske kandidature. Naš cilj je da mišljenje Evropske komisije bude takvog kvaliteta da preporuči, ne samo da Srbija dobije status kandidata, nego i da se neposredno posle toga formalno otvore pregovori za ulazak u EU. O tome sam u Luksemburgu već razgovarao s predstavnicima Poljske, koja će u tom periodu predsedavati EU. I, dobili smo čvrsta uveravanja - ovako, dan posle uspeha Srbije u Luksemburgu, dalje korake za ”Novosti” objašnjava Božidar Đelić, potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije.

* Kada možemo da očekujemo upitnik EK, kao sledeći važan korak?

- Komesar File informisao nas je da će nam EK u roku od tri do četiri nedelje zvanično proslediti upitnik. Kao što je dobro poznato, već smo pripremili veliki broj odgovora, na bazi upitnika koje su dobili naši susedi.

* U junu, kada se odleđivao SSP, bivši holandski šef diplomatije Maksim Ferhagen je poručio da je Srbiji ostalo još 147 koraka do EU. Koliko nam je, zapravo, još ostalo posla?

- Imamo još mnogo koraka pred nama. Veoma je bitno što je jedan broj zemalja, s kojima smo bili u kontaktu poslednjih dana, intervenisao na licu mesta i za to im možemo biti zahvalni. Uspele su da promene tekst zaključka iz kojeg se sada vidi da izrada mišljenja ne može da bude obustavljena, sve dok se ne završi. Sledeća ključna stanica nam predstoji prilikom odlučivanja na decembarskom samitu sledeće godine.

* Kako predviđate da će se odvijati međuetape u ovom procesu?

- Očekujemo prosleđivanje upitnika u novembru, naš odgovor tokom prvog kvartala sledeće godine, dodatna pitanja i tehničke misije u drugom kvartalu, a u septembru ili oktobru mišljenje EK, koje će sledeće godine zameniti dosadašnji godišnji izveštaj. Prvi put, umesto izveštaja, imaćemo argumentovano mišljenje EK koja će, u to sam siguran, preporučiti da dobijemo status kandidata. Na nama je da do tada odradimo veliki posao na onome što bih ja simbolično nazvao ”deset evropskih zapovesti”, koje nisu bitne samo za dobijanje statusa kandidata.

* Ove ”zapovesti” će ući i u ovogodišnji izveštaj EK. Šta se u njima nalazi?

- To su zaokruženje saradnje s Hagom, unapređenje regionalne saradnje, izglasavanje zakona o restituciji, rešavanje pitanja povećanja broja azilanata, inkluzija Roma, izglasavanje novog zakona o finansiranju političkih partija, rešavanje pitanja pripadanja mandata poslanicima, unapređenje funkcionisanja regulatornih tela, ekonomska reforma i zaokruženje i unapređenje reforme pravosuđa. To su deset evropskih reformskih ”zapovesti” za dobijanje statusa kandidata i otpočinjanje pregovora za ulazak u EU.

* Gde smo, trenutno, s ispunjavanjem ”prve zapovesti” koja se odnosi na saradnju sa sudom u Hagu koja nas, trenutno, najviše koči?

- Jasno je da je najbolji način dokaza te saradnje, hapšenje i izručenje preostala dva haška optuženika, kao što je, uostalom, naznačeno i u zaključcima Saveta ministara. S druge strane, ne postoji striktan znak jednakosti između pune saradnje i fizičkog prisustva dva preostala optuženika u Hagu. Ali, da se ne zavaravamo. Sve dok se preostali haški optuženici ne pronađu i ne izruče, to pitanje će i dalje biti opterećenje.

* Evropski zvaničnici su istakli da je prosleđivanje kandidature, na neki način, odgovor na konstruktivan pristup Beograda usvajanju usaglašene rezolucije o Kosovu...

- Da ne bude bilo kakve sumnje: hrabra odluka predsednika Tadića je otvorila mogućnost odluke u Luksemburgu uz, naravno, reforme koje sprovodi Vlada Srbije. Srbija će biti konstruktivan činilac u tom dijalogu koji je u našem interesu. Želimo da ovaj dijalog obuhvati sva otvorena pitanja, počevši od onih koja su životnog karaktera, od nestalih lica, ”Telekoma”, pitanja pečata Cefte i mnogih drugih. Evropskim zvaničnicima u Luksemburgu, međutim, stavili smo do znanja da bi bilo kontraproduktivno da dobijanje statusa kandidata za Srbiju bude uslovljeno nekim konkretnim dostignućima tog dijaloga. To bi onda značilo da Priština ima veliki, prekomeran uticaj na evropski put Srbije.

* I, hoće li biti takvih uslovljavanja?

- Neće. Ono što postoji, to je da taj dijalog otpočne i da bude konstruktivan. Pritisak sada postoji na Beogradu, ali, isto tako, i na Prištini.