Najcrnja knjiga istorije

LESKOVAC - U požuteloj svesci koja nosi naslov “Knjiga streljanih” službenici Ozne popisali su imena više od hiljadu streljanih građana Niša, Pirota, Leskovca, Vlasotinca i Prokuplja. Pored rednog broj i imena i prezimena ubijenih navedeni su i mesto i datum hapšenja, zanimanje, datum i mesto streljanja, ali i po čijem naređenju je izvršena egzekucija.

Dr Momčilo Pavlović, predsednik Državne komisije i njen sekretar mr Srđan Cvetković ističu da se kao izvršilac javlja Ozna i njeni regionalni opunomoćenici. Pretpostavlja se da takvih “crnih knjiga” naše posleratne istorije ima i za druge krajeve Srbije i Komisija traga za njima.

Iako je autentična “Knjiga streljanih” nije potpuna jer postoje još dokumenata koji samo dopunjuju ove sumorne spiskove smrti. Tako su u “knjizi smrti” navedena imena oko dve stotine Leskovčana, ali je do sada utvrđena brojka od 707 streljanih. Kao greh navodi im se da su bili “dm” (Draža Mihailović) “agent” ili im je prosto navedeno zanimanje kao što su modni kretaor ili prostituka.

- Svakog dana dobijamo dokaze o novim pogubljenima. Prema najnovijim podacima, broj leskovačkih žrtava treba uvećati za još 13 streljanih i troje nestalih iz sela Velika Sejanica - kaže mr Srđan Cvetković, sekretar Komisije, koji ovih dana obilaze lokacije gde su uhapšeni bili zatvarani i mesta na kojima su pogubljeni. - Nije bilo zatvora, već su Ozni poslužile kuće bogatijih Leskovčana. Tako su domovi dr Danila i Dušana Smejurije u centru grada poslužili kao privremeni zatvori. Posle nekoliko dana uhapšeni su odvođeni do stratišta u Lapotincu, Slavniku ili Pirotu.

Cvetković kaže da će se tek baviti istraživanjima zašto su uhapšeni sa ovog područja pogubljeni u Pirotu. Postoje jezivi podaci, navodi Cvetković, o tome da je svaki okrug morao da ispuni kvotu. Očigledno da Pirot nije imao dovoljno “narodnih neprijatelja i saradnika okupatora”, pa su zato Leskovčani poslužili kao dopuna kvote.

- Leskovac je u to vreme bio privredni, politički i kulturni centar i zato je njegova elita masovno u roku od samo dva meseca pogubljena. Ništa nije slučajno urađeno jer je nova vlast u njima videla “elemente” koji mogu da ugroze. Najskandaloznije u ovoj “crnoj knjizi” je što su pogubljeni na osnovu naređenja činovnika Ozne bez suđenja i presude. Oni su ih jednostavno na osnovu najobičnije dojave profilisali kao svoje neprijatelje i nije im bilo spasa. Od toga se Leskovac nikada nije oporavio - kaže dr Momčilo Pavlović, direktor Instituta sa savremenu istoriju.

Po svedočenjima potomaka streljanih, bilo je dovoljno da doušnici Ozne samo “pokažu prstom”. Nije bilo volje niti vremena za pravdanje ni objašnjenje.

- Nesporno je da je među streljnima bilo onih koji su bili saradnici okupatora. Bilo je i onih koji su privredno sarađivali sa okupatorima, pa su zbog toga streljali i žene kojima su kao greh naveli da su bile prostitutke. Streljali su i prevodioce nemačkog jezika. Međutim, treća, ali i najbrojnija grupa su ugledni građani antikomunističkog opredeljenja - dodaje Cvetković.