Mlečni put za vladu

VLADA Srbije na poslednjoj sednici, iako se očekivalo, nije razmatrala mogućnost interventnog uvoza mleka, ali Ministarstvo trgovine je, saznajemo, premijeru Mirku Cvetkoviću predstavilo tri načina kako da se reši problem nestašice mleka.

- Jedna mogućnost je da se uveze mleko kao finalni proizvod, druga da Direkcija za robne rezerve uveze sirovo ili ugušćeno mleko, pa da se u našim mlekarama preradi kao dugotrajno - rekao je Slobodan Milosavljević, ministar trgovine.

A, treća je da se za određenu količinu mleka ukinu carina i prelevmani. U tom slučaju uvozile bi ga mlekare ili trgovci na period od mesec dana. Međutim, još nije precizirano šta će se konkretno preduzeti.

Ukoliko Vlada odobri uvoz mleka, po proceni predstavnika potrošača, samo će nakratko da ugasi požar.

- Država ne nudi rešenja na duže staze, ogroman deo budžeta troši na sanacije, umesto da ulaže u razvoj poljoprivrede, u ovom slučaju u stočarstvo - kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.

U Srbiji je desetkovan stočni fond, jer su premije za mleko sa 4,5 smanjene na 1,5 dinara. Stoga pojedini mlekari beže i izmeštaju svoju primarnu proizvodnju na okolna tržišta u BiH, gde su tri puta veće premije, ili Hrvatsku, gde su povoljnije subvencije. Recimo, kod nas se izdvaja oko 140 evra po hektaru, a u Hrvatskoj je taj iznos od 300 do čak 500 evra.

Inače, iako je uvoz mleka u Srbiju dozvoljen, trgovci za sada nisu posegnuli da popune rafove belim napitkom iz uvoza, čak i kada je oslobođeno carina. Procedura, kažu, nije ni jednostavna ni kratka, a finalna cena tog mleka verovatno bi bila visoka. Inače, uvozno mleko u ukupnoj ponudi sada učestvuje ispod jedan odsto.

Redovna carina za uvoz mleka u ambalaži iz zemalja EU je 12 odsto, dok je bescarinska stopa za uvoz iz BiH, Makedonije, Crne Gore, Moldavije, Rumunije i Bugarske.

“Super Vero” ne uvozi mleko, već ga nabavlja preko dobavljača i, pre svega, orijentisan je na domaće proizvođače. U ponudi “Vera”, od uvoznih mleka, nalazi se samo “megle” mleko nemačkog proizvođača.

U “Maksiju” litar uvoznog mleka iz Nemačke “landlibe”, zavisno od procenta mlečne masti staje od 99 do 109 dinara, dok je u “Tempu” to mleko od 89 do 99 dinara.

- Na tržištu je nešto bolja ponuda pasterizovanog mleka, ali je situacija sa dugotrajnim i dalje nestabilna, i nema ga u dovoljnim količinama - kaže Vesna Žabić, pi-ar “Delta Maksija”.