Na prodaju samo trećina „Telekoma“

NAJAVA mogućeg zajedničkog nastupa države, kao većinskog partnera u „Telekomu Srbije“, i manjinskog vlasnika ove kompanije, na upravo objavljenom tenderu za prodaju 51 odsto akcija, a koju je u intervju „Novostima“ dao predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković, otvorila je u četvrtak i dilemu - sa koliko će para država nakon prodaje većinskog paketa nacionalnog teleoperatera raspolagati. Jer, ukoliko se bude prodavalo svega 31 odsto državnih akcija, za to budžet, odnosno novoformiran fond države može da bude bogatiji samo za oko 750 miliona evra, a ne kako se ovih dana izvode računice za 1,4 milijarde evra.

Kako je u četvrtak „Novostima“ rečeno u Vladi Srbije, pregovori sa grčkom kompanijom „OTE“ o njihovim planovima vezanim za vlasništvo u „Telekomu“ traju više od pola godine.

- Za to vreme, sa partnerima smo razmatrali više opcija - rečeno je „Novostima“ u Nemanjinoj 11. - Prvobitno, kada se država opredelila za prodaju 40 odsto akcija u srpskom teleoperateru, sa Grcima je razmatrana mogućnost da oni, kao trenutni vlasnici 20 odsto akcija ove firme, kupe taj paket.

Međutim, kako i sama grčka kompanija „OTE“, nakon otpočinjanja svetske ekonomske krize, ima finansijskih problema, od ove ideje se, kako nam je rečeno, odustalo.

Poslednjih meseci, kao aktuelna, iskristalisala se priča o mogućem dogovoru partnera u „Telekomu“, a koji bi podrazumevao da država odmah uđe u prodaju većinskog paketa (51 odsto akcija), a da se „OTE“, kao manjinski partner, obaveže da će u narednih godinu dana prodati svoj paket od 20 odsto akcija novom strateškom partneru.

Ni na ovu ponudu, država Srbija još nije dobila odgovor.

U Vladi Srbije, inače, ne vide ništa sporno u činjenici da je upućen javni poziv za prodaju većinskog paketa srpskog teleoperatera.

- Poziv je raspisan za prodaju većinskog paketa akcija „Telekoma“, a privatizacioni savetnik je dao svoju procenu vrednosti cele firme na 2,47 milijardi evra - kažu u Vladi i dodaju da bi, u slučaju da Grci prihvate novu ponudu, po istoj ceni bilo prodato njihovih 20 odsto i državnih 31 odsto akcija „Telekoma“.

* * * * *

VEĆ „POTROŠENO“ 1,3 MILIJARDE EVRA OD „TELEKOMA“

RAČUN BEZ KRČMARA

DA bi se zadovoljile sve želje ministara Vlade Srbije „Telekom“ bi morao da bude prodat, bar, dva puta!

Naime, iako svi ministri u Vladi Srbije tvrde da postoji konsenzus da se novac od prodaje „Telekoma“ koristi za kapitalne investicije i podsticaj privredi, pitanje je da li će, uopšte biti dovoljno novca za sve apetite. Jer, pouzdano se ne zna koliko će para biti dobijeno, a novac je uveliko preraspoređen.

Do sada je kao sigurno planirano da 1,1 milijarda evra ide za puteve i 100 miliona za dokapitalizaciju Komercijalne banke, kako je najavio ministar ekonomije Mlađan Dinkić. Deo novca treba da ide za „presvlačenje“ lokalnih puteva na jugu Srbije, zgrade kulture, ali i projekte trajnih vrednosti, kako je najavio premijer Mirko Cvetković.

- Nemojte da nam verujete na reč, već pratite stanje na posebnom računu na koji će ići novac - rekao je Cvetković.

Ministar Dinkić smatra da niko ne treba da se plaši da novac neće biti potrošen za puteve, jer Srbija u poslednjih 10 godina „nije uspela da za kapitalne projekte u jednoj godini potroši više 700 miliona evra“. (A. K.)

* * * * *

DINKIĆ: DEO “MOBTELA“ OTIŠAO PENZIONERIMA

DEO novca od privatizacije „Mobtela“ je verovatno završio i u tekućoj potrošnji, ali novac je potrošen za namene koje niko ne može da ospori da nisu bile prave.

Ovim rečima je ministar ekonomije Mlađan Dinkić odgovorio na optužbe za šta je potrošen novac od prodaje „Mobtela“.

- Problem je u tome što nije trošen za nacionalne projekte već za mnogo lokalnih kapitalnih projekata - kaže Dinkić. - Srbija je kada je „Mobtel“ prodat za 1,2 milijarde evra stavila u kapitalne projekte. Od tog novca vraćen je deo duga Svetskoj banci od 320 miliona evra. Deo novca je potrošen za izgradnju regionalnih vodovoda i kanalizacija u manje razvijenim opštinama. Oko 350 do 400 miliona evra bilo je namenjeno izgradnji Koridora 10, ali ništa nije iskorišćeno jer u to vreme nisu postojali završeni projekti za taj put.

Šef poslaničke grupe Narodne stranke Velimir Ilić optužio je Dinkića da je direktno vodio prodaju i plasman sredstava. Takođe, Narodnoj skupštini je dostavljen dokument u kom se navodi da je 357.900 evra dobijeno od „Telenora“ dato firmi „Holdenharst holding LTD“ na Kipru. (A. K.)

* * * * *

KALANOVIĆ: PRE SVEGA PUTNA INFRASTRUKTURA

Prioritet Ministarstva za Nacionalni investicioni plan je da velike gradove u Srbiji poveže sa koridorima 10 i 11, kaže za „Novosti“ ministarka Verica Kalanović. Prvi na listi projekata, u koji će biti usmeren novac od prodaje „Telekoma“, je autoput Pojate - Preljina u dužini od 109,6 kilometara. Na trasi ovog autoputa prvo će se raditi deonice od Pojata do Kruševca (26,5 km) i od Preljine do Adrana (29 km). Takođe, planirana je i izgradnja brzih saobraćajnica Ruma - Šabac (21 km), Paraćin - Zaječar (22 km) i Kragujevac - Batočina, gde je ostalo da se izgradi još 14,7 kilometara.

Prema najgrubljim procenama za ova četiri autoputa potrebno je oko 350 miliona evra. U Ministarstvu za NIP već se priprema projektna dokumentacija za izgradnju saobraćajnica od Rume do Šapca i od Pojata do Preljine, kako bi se stvorili uslovi za početak radova u narednoj godini.

- Ne predstavlja samo naplata putarine ekonomsku korist - kaže Kalanovićeva. - Izgradnja ovih saobraćajnica će stvoriti povoljan ambijent za investicije, formiranje industrijskih zona, zapošljavanje. (T. S.)