Novi talas „azilanata“ ka severu

DELEGACIJA belgijskog ministarstva za migracije, konzul ove države u Beogradu i zamenik šefa belgijske misije u našoj zemlji dolaze u sredu u Bujanovac kako bi sa lokalnim vlastima razgovarali povodom nove „azilantske krize“. Državljani Srbije i dalje zloupotrebljavaju bezvizni režim sa zemljama EU, što bi Srbiju, upozorio je Božidar Đelić, potpredsednik vlade, moglo da košta skidanja sa „belog šengena“.

Đelić je zato u utorak obećao da će državni organi reagovati pravovremeno, kako ne bi bio ugrožen status naše zemlje na „beloj šengen listi“.

- Mnogo je bolje da uhapsimo one koji organizuju te jadne ljude dajući im nerealna obećanja, kako ne bismo imali probleme kakve je imala Rumunija sa Francuskom ili Italijom - rekao je Đelić. On je dodao da poslednje najave iz EU o tome da će biti uvedene „određene kontrole i na izlasku iz naše zemlje“ znače da će se kontrolisati da li neko ide u inostranstvo da tamo provede do tri meseca i prema ostalim pravilima predviđenim „belim šengenom“ ili s nekim drugim namerama.

- Ovog puta imamo određenih problema sa Švedskom, kao i lane s Belgijom - izjavio je Đelić.

Upravo u Švedskoj broj tražilaca azila iz Srbije je najveći. Za državljane Srbije, pretežno Rome i Albance sa juga Srbije, i dalje su omiljene destinacije i Belgija, Norveška i Francuska.

Švedski nacionalni savet za migracije objavio je nedavno da ima veliki problem sa porastom broja tražilaca azila i kako su svi kapaciteti kojima raspolažu nedovoljni da ih smeste.

Od početka godine, u Švedskoj je oko 4.000 državljana Srbije tražilo azil. To je gotovo deset puta više nego u istom periodu prošle godine. Tada ih je bilo svega 421. Samo u septembru, 1.410 srpskih državljana stiglo je u Švedsku, kažu podaci ovog Saveta.

- Reč je pretežno o ljudima romske i albanske nacionalnosti i isključivo su sa juga Srbije. Gotovo da i nema pripadnika srpske nacionalnosti - objašnjava za „Novosti“ Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila. - Kao razlog za odlazak navode diskriminaciju i progon, ali iza toga uvek stoje ekonomski razlozi. Svi oni, zapravo, beže za boljim životom.

Naš sagovornik objašnjava kako oni svoje destinacije ne biraju nasumice. U Belgiji je, recimo, već brojna albanska zajednica, pa Albanci najčešće tamo odlaze. Drugi primer je Švedska, koja je pre nekoliko godina davala azil Romima sa juga Srbije, pa i danas Romi masovno odlaze u ovu skandinavsku zemlju.

- Njihovi zahtevi za azil rešavaju se po ubrzanoj proceduri, nekada i za nedelju dana. Najveći broj bude odbijen i vraćaju ih za Srbiju - objašnjava Đurović. - Zemlje EU su jasne po tom pitanju. Ti ljudi nemaju nijedan osnov da bi tražili azil, tako da ih sve deportuju.

Početkom godine, kada je zabeležen prvi talas tražilaca azila, belgijska i švedska delegacija dolazile su na jug Srbije, kako bi našim građanima objasnile da nemaju nikakve šanse da taj status dobiju. Očekuje se, zato, da bi i ova poseta trebalo da ih odvrati od uzaludnog puta i troška.

Prema Đurićevom mišljenju, ako se azilantska kriza nastavi, „beli šengen“ mogao bi da bude doveden u pitanje. Postoje, kaže, i drugi, blaži modeli koji bi mogli da budu primenjeni. Rumunskim lažnim tražiocama azila, na primer, po ulasku ove zemlje u EU, kontrolisan je izlazak iz zemlje u narednih pet godina, tako da nije bilo diskriminacije celog naroda.