Još 100.000 siromašnih

KOGA u Srbiji proglase siromašnim, u njegov socijalni status ne treba sumnjati. Evropska unija priznaje da u tu kategoriju spada 17 odsto njenih građana, a Srbija, po zvaničnoj statistici, manjak minimuma sredstava vidi kod samo 8,8 odsto populacije - oko 650.000 stanovnika. Ma koliko rigorozni kriterijumi bili, broj najugroženijih sugrađana samo se u prvoj polovini godine povećao za čak 100.000!

NEMA NOVCA

Oni su apsolutno siromašni i svaki na raspolaganju ima najviše 8.327 dinara mesečno. Kada bi granica koja odvaja one koji nemaju dovoljno za puko preživaljavnje bila iole realnija, i broj ljudi kojima je pomoć neophodna bio bi neuporedivo veći. Naša realnost je, međutim, da novca za pomoć nema dovoljno ni za dokazano siromašne.

Poslednji podaci Ministarstva za rad i socijalnu politiku pokazuju da su materijalno obezbeđenje primile 54.463 porodice, što je ukupno 142.202 ljudi. Minimalna pomoć nije stigla do najmanje 500.000 građana koji ispunjavaju i ovako stroge cenzuse siromaštva. A tako je zbog toga što pravo na pomoć ima jednočlano domaćinstvo koje mesečno prima najviše 5.649 dinara - 2.678 dinara manje od zvanično utvrđene apsolutne linije siromaštva. Granica za porodice od pet i više članova je - 10.870 dinara mesečno.

- Ova socijalna politika cilja najsiromašniji deo stanovništva. Cenzusi su pravljeni prema tome koliko može da se izdvoji za socijalnu pomoć - objašnjava Ljubomir Pejaković, savetnik ministra za rad i socijalnu politiku. - Novi zakon o socijalnoj pomoći bi trebalo da se usvoji do kraja godine. On će predvideti veće iznose i drugačije će tretirati porodice sa pet i više članova. Vodiće računa i o broju dece u domaćinstvu. Kada se to promeni, imaćemo veći broj korisnika za oko 60 odsto, a izdvajanja će biti veća za 80 odsto.

LETNjA PAUZA

Nije teško zaključiti da bi se broj uvećao i sada. Dovoljno je samo, a deluje prilično logično, cenzus izjednačiti sa iznosom koji znači apsolutno siromaštvo.

- Ne možemo mimo zakona. Radimo nov zakon i onda ćemo moći - odgovara Pejaković. - Nakon što predlog zakona prođe sve procedure i usvoji ga Skupština, onda novac mora da se nađe. Imamo podršku i Međunarodnog monetarnog fonda. Kada imamo pun domet pomoći, prima je oko 68.000 porodica. Porodicama koje imaju radno sposobne članove, međutim, pomoć se obustavlja tokom tri meseca godišnje. To se najčešće radi u letnjem periodu, kada traju poljoprivredni radovi. Zato podaci iz tih meseci nisu prava slika. Novi zakon će promeniti i taj odnos. Ako je polovina članova domaćinstva radno sposobna sada gube pomoć tri meseca, a ubuduće neće. Radno sposobnim se neće smatrati studenti ili oni koji vode računa o invalidnoj osobi.

HOD UNAZAD

Prošle godine je prvi put posle godina laganog smanjivanja siromaštva broj građana ispod linije nemaštine počeo ponovo da raste. U 2009. je siromašnih bilo 60.000 više, a samo u prvih šest meseci ove godine čak 100.000 više. Stopa se vratila na nivo iz 2006. godine.

- Od 2001. godine smo imali rast bruto društvenog proizvoda, privreda je jačala i rasla je stabilnost. To je delovalo i na siromašne - kaže Snežana Stojanović-Perišić, predsednik skupštinskog odbora za smanjenje siromaštva. - Tako smo sa 14 odsto spali na 6,1 odsto siromašnih u 2008. godini. Svetska ekonomska kriza je pogoršala stanje. Raste broj nezaposlenih, što direktno utiče na broj siromašnih. S druge strane, manje je sredstava u budžetu kojima može da se interveniše. Nadamo se da će od sledeće godine situacija biti bolja. Biće, recimo, bolja usmerenost sredstava. Slovenija je primer za to. Dečiji dodatak nije isti za sve, već je za one najsiromašnije višestruko veći.

Najveći rast siromaštva beleži se među porodicama sa pet i više članova. Tokom 2008. godine ispod apsolutne granice siromaštva živelo je 10 odsto tih porodica, a u 2009. čak 14,2 odsto.

EVROPA MERI

EVROPSKA unija priznaje daleko veći procenat siromašnih od Srbije, jer oni pod tom kategorijom smatraju ljude koji žive lošije od državnog proseka. Za njih je siromašan onaj koji na raspolaganju ima najčešće manje od 60 odsto (procenti se kreću od 40 do 70) proseka primanja u državi.

Evropa tretira relativno siromaštvo, jer se trudi da većini građana omogući približno sličan način života, a ne minimum za preživljavanje. Drugi razlog je što postoji rizik da minimalni životni standard, neophodan za opstanak, neće omogućiti ljudima da učestvuju u normalnim društvenim i kulturnim aktivnostima. To je u suprotnosti sa principima jednakosti i socijalne solidarnosti.


DALEKO ISPRED NAS

KADA poredimo zvanične statistike, evropske zemlje su u daleko lošijoj situaciji od nas, jer se njihova stopa kreće od 12 odsto (Slovenija, Danska, Mađarska i Švedska) do 26 odsto u Letoniji. Rumunija ima 23 odsto siromašnih, a Bugarska 21 odsto. Grčka, Španija i Litvanija po 20 odsto, a Holandija i Slovačka po 11 odsto.

Ali, slika je potpuno drugačija kada se u obzir uzme apsolutna linija siromaštva. U Evropskoj uniji postoje dve granice - prva je minimum pet evra po osobi dnevno, a druga je deset evra dnevno. Prva, dakle, podrazumeva 150 evra mesečno, što je skoro duplo više nego u Srbiji.