Zločin duži od kolone smrti

ZLOČIN traje već 18 godina. Žrtve se znaju, krivaca nema. Imena se još ni ne naziru. Čini se i da će, posle puštanja jedinog optuženog Ilije Jurišića, biti stavljena tačka na pogibiju 50 vojnika JNA u Tuzli i isto toliko ranjenih, na početku ratnog sukoba u BiH, 1992. godine.

Tužilaštvo za ratne zločine teretilo je Jurišića da je 15. maja 1992. godine, kao dežurni u Operativnom štabu, Službi javne bezbednosti naredio da se napadne kolona 92. motorizovane brigade JNA koja se, po ugovorenoj ruti, povlačila iz Tuzle. U oklopnom vozilu na čelu kolone bio je Milo Dubajić, komandant kasarne JNA "Husinska buna".

Vojnici koji su samo hteli da se dokopaju mirne teritorije, trebalo je po tom sporazumu da iz kasarne dođu do Skojevske ulice, pa preko Brčanske malte i Simin hana, do Bijeljine, a zatim na tlo SR Jugoslavije. Ceo ovaj put, i samo napuštanje kasarne, bio je isplaniran na osnovu sporazuma o mirnom povlačenju jedinica JNA koji su ranije potpisale BiH i SRJ, a koji čini samu suštinu ovog procesa, i koji je, kako se navodi u optužnici, prekršio Jurišić.

U skladu sa tim, petoro sudija Apelacionog suda zatražilo je da se pribavi sporazum kako bi se dokazalo da on zaista i postoji. Na tom sporazumu je, inače, insistiralo i samo tužilaštvo za ratne zločine.

Tako je Apelacioni sud poslao dopis Vojnobezbednosnoj agenciji tražeći da pošalje sporni sporazum. Odgovor je stigao, ali je veoma umanjio nade tužilaštva da će Jurišić biti osuđen, a vrlo išao u prilog žalbi odbrane: sporazum koji su navodno potpisale SRJ i BiH izgoreo je u bombardovanju.

S obzirom na to da krivično delo upotreba nedozvoljenih sredstava borbe za koje se teretio Jurišić podrazumeva da mora da prizna da je prekršio sporazum. To su morali i svedoci da posvedoče ili da tako nešto nesumnjivo proizlazi iz njegovog ponašanja, a optuženi je već mogao da planira slobodu.

Pored toga, petoro sudija Apelacionog suda koliko je bilo u veću, odlučilo je da sasluša i nekoliko svedoka odbrane, a za koje je prvostepeni sud procenio da nisu potrebni.

U predmetu je postojao dokument - izveštaj o radu Stanice javne bezbednosti. Prema tom dokumetu, SJB je bila telo koje je imalo komandnu ulogu za vreme sukoba. Jurišićevi branioci advokati Đorđe Dozet i Stevan Protić tvrdili su da je stanje na terenu bilo potpuno drugačije, odnosno da je rat diktirao pravila.

Tako je veće Apelacionog suda pozvalo nekoliko bivših komandira ratnih stanica u Tuzli.

Na pitanje sudije jednom od njih - da li bi pucao i da je Jurišić naredio da ne pucaju, ovaj je odgovorio:

- Naravno da bismo pucali - rekao je svedok. - Pucali su oni, pucali smo i mi.

Ovakav iskaz ostavio je sudije u kontradiktornosti, kako bi rekli pravnici, a Jurišiću povećavao šanse za oslobađajuću presudu.

Inače, ovo suđenje za koje su bili naročito zainteresovani novinari iz BiH, obeležilo je i svedočenje samog Mile Dubajića, komandanta kasarne JNA "Husinska buna", koji je bio na čelu kolone u oklopnom vozilu.

Dozet je, naime, očigledno znajući da je Dubajić imao na raspolaganju dvojicu "kosovaca", pitao gde su oni bili kada su se vojnici povlačili. Dubajić je rekao da je jedan bio sa njim, a drugi "u gradu".

- Sa kim je bio u gradu? - pitao je advokat.

- Sa mojom suprugom - odgovorio je komandant Dubajić.

Dozet je zatim upitao komandanta, da li je znao koliko je imao oficira u kasarni. Odgovor je bio negativan. Isti je dobio i na pitanje koliko je bilo podoficira, i vojnika...

- A, da li znate koliko je vojnika poginulo prilikom izvlačenja - nastavio je advokat.

- Ajte, molim vas, otkud znam - odgovorio je komandant. - To je kao da me pitate koliko sam sinoć potrošio u kafani.

Sam podatak da je tužilaštvo podržalo ukidanje pritvora Jurišiću koji je prethodno bio osuđen na 12 godina zatvora, za advokata Tomu Filu znači sumnju u to da li je presuda pravna ili politička.

- Znate da je Haris Silajdžić odbio da dođe u posetu Beogradu zato što mu nije dozvoljeno da poseti Jurišića u pritvoru. - podseća Fila. - Ne znam ni jedan drugi slučaj da je nekom ko je osuđen na 12 godina ukinut pritvor i da mu je naređeno da se odazove pozivu suda, a da ne ostane u Beogradu. Mislim da aršini nisu svuda isti.

Advokat Zdenko Tomanović kaže da ne želi da komentariše ni presudu niti predmet, jer o tome nema dovoljno saznanja.

- Ali, plašim se da je više nego slučajnost da prvi put pratimo preko kamera javno objavljivanje drugostepene presude u prisustvu stranog ambasadora, i to presude u vezi koje je bilo brojnih međunarodnih pritisaka - kaže "Novostima" Tomanović. - Imam utisak da se ona unapred znala. Takođe me iznenađuje da je zamenik tužioca za ratne zločine u svojim komentarima u utorak posle presude nastupio sa mnogo manje entuzijazma i ubedljivosti nego pre tri godine kada je Jurišić uhapšen. Sve mi to liči da se opet radi o udvaranju politici, bilo unutrašnjoj, bilo stranoj.

PRITISCI

PROCES protiv Ilije Jurišića pratili su i politički pritisci, a najžešći su bili iz Federacije Bosne i Hercegovine. Odlazeći član Predsedništva BiH Haris Silajdžić poslao je krajem avgusta pismo Borisu Tadiću u kome tvrdi da je Jurišić optužen za kršenje sporazuma koji nije ni postojao.

Tužilaštvo za ratne zločine ocenilo je to kao pritisak na pravosuđe i nepotrebnu politizaciju celog slučaja.

Sredinom godine, Silajdžić je najavio zvaničnu posetu Beogradu koju bi iskoristio i da poseti Jurišića u pritvoru. Od posete je, međutim, odustao, jer nije dobio dozvolu suda da poseti optuženog.