DOSKORA-doskoro; novina-novine; pomagati nekome-pomagati nekoga; zdesna-s desna; u stvari-ustvari; dobro došli-dobrodošli!

Kako Srbin da zna da je odabrao pravu reč kada je u ponudi više pravopisa u kojima može “i ovako, i onako”? Zbunjuje li nas mnoštvo uputstava za jezik, poznatih i nepoznatih autora, i ko je nadležan da spreči da divlji pravopis uđe u škole?

Sve su glasniji apeli da se u ovu oblast uvede više reda, da Ministarstvo prosvete odvoji žito od kukolja i javnosti ponudi od države priznat priručnik, koji mora biti jasan svakome ko završi osnovnu školu.

PAO SA MARSA Pravopisna pravila su često suvoparna, dosadna, ali pri njihovoj primeni može doći do zanimljivih situacija - kaže prof. Dešić. - Recimo, kad označava planetu, Zemlja se piše početnim velikim slovom. Zemlja kruži oko Sunca, ali, ako je u pitanju neko drugo značenje, ova imenica piše se malim slovom: Bavi se obradom zemlje. Zamislimo da je neko išao klizavim putem, da se okliznuo i pao. Ako bi hteo da kaže šta mu se desilo, napisao bi malo slovo: Pao sam na zemlju (to jest na tlo). Ukoliko bi napisao veliko slovo: Pao sam na Zemlju, moglo bi se protumačiti da je pao na planetu Zemlju sa neke druge planete, recimo sa Marsa.

Uskoro, posle višegodišnjih obećanja, izlazi izmenjeno i dopunjeno izdanje Pravopisa srpskog jezika Matice srpske. Redaktori bolje, praktičnije verzije su Mato Pižurica, Milorad Dešić, Branislav Ostojić i Živojin Stanojčić. Prvo izdanje pojavilo se 1993. godine (u ponovljenim izdanjima 1994. i 2002), a glavni autor bio je Mitar Pešikan.

U organizaciji Odbora za standardizaciju srpskog jezika, Pravopis Matice srpske pretrpeo je znatne izmene i dopune. Redaktori tvrde da će mnoge jezičke nedoumice biti razjašnjene.

- Izostavljeni su prilozi koji ne spadaju u pravopisnu problematiku - kaže Mato Pižurica. - Tekst Pravila je skraćen, temeljno prerađen i prestilizovan, posebno u onim poglavljima u kojima je sadržavao više nego što je nužno gramatike, i filologije, i istorije jezika.

Napisan je gotovo nov tekst o interpunkciji, potpuniji i instruktivniji. Ali je on, kaže Pižurica, u punoj saglasnosti sa tradicionalnim pravilima belićevske logičke interpunkcije. Novo izdanje je sačuvalo, donekle i razvilo, ulogu pravopisa kao priručnog jezičkog savetnika.

- Trenutno nijedan srpski pravopisni priručnik nije praktična knjiga koja će olakšati pisanje, nego niz zamršenih pravila za koja su prečesto potrebna tumačenja. Zato ih, siguran sam, najveći broj ljudi i ne uzima u ruke - kaže lingvista Vlado Đukanović. - Kod nas se pravopisna norma popravlja i dopunjava na dvadesetak-trideset godina. To znači da kaska za jezikom. Pravopisne priručnike treba dopunjavati mnogo češće, bar na pet godina, jer se jezik razvija ogromnom brzinom.

Gledajući naše savremene pravopise, stiče se utisak da su se pravopisci trudili da otežaju pisanje, a ne da ga olakšaju.

- Pravopis bi trebalo da je zasnovan na najnovijim dostignućima nauke o jeziku, ali i da je pisan jednostavno - kaže profesor Filološkog fakulteta Milorad Dešić, autor “Pravopisa srpskog jezika - priručnika za škole”, odobrenog od Ministarstva prosvete. - Da bi jedan pravopis bio prihvaćen u javnosti neophodno je da pravila budu dovoljno razumljiva.

Pravopisna pravila stoga treba da budu ujednačena i jedinstvena na nivou osnovne i srednje škole.

- Samo takva mogu da se bez većih napora primene. Pri pisanju pravopisa trebalo bi da se iskoriste sve prednosti naše azbuke. Zašto da imamo jednostavno pismo, a suviše komplikovan pravopis - pita se prof. Dešić.


I OVAKO I ONAKO

SadaŠnji pravopisni priručnici prepuni su zbunjujućih formulacija. Na primer, “Datume pišemo kombinovanjem rimskih i arapskih cifara, ili cifara i reči...”, a onda sledi napomena: “U administrativnoj upotrebi sve se više ustaljuje pisanje sa svim arapskim ciframa, pa mislimo da i to treba tolerisati, ali ne i preporučivati...”

Ili: “Preporučuje se pisanje Anglo-Amerikanci kad se misli na Engleze i Amerikance...”, a onda, posle nekoliko redova: “A nije pogrešno ni spojeno pisanje Angloamerikanci i kad se misli na Engleze i Amerikance.”

Ako može i ovako i onako, čemu služe pravopisna pravila?