Činim sve da krenete dalje

OTVARANJE dijaloga između Beograda i Prištine je, bez svake sumnje, korak napred u prihvatanju zajedničkih dostignuća EU, ističe, u ekskluzivnom intervjuu za ”Novosti”, potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Belgije Stiven Vanakere.

Vanakere naglašava da će zbog toga kandidatura Srbije za članstvo u EU, definitivno, biti na dnevnom redu sledećeg Saveta ministara u Luksemburgu. Problem na tom putu i dalje je Holandija, koju je i Štefan File, evropski komesar za proširenje, u sredu pokušavao da ubedi da popusti.

* Srbija očekuje da upravo vi, kao šef diplomatije predsedavajućeg EU, stavite naš zahtev za članstvo pred ministre 25. oktobra?

- Odlučio sam da pitanje prenošenja zahteva Srbije za članstvo Evropskoj komisiji, stavim na dnevni red sastanka Saveta za opšte poslove 25. oktobra. U skladu s političkim gestovima prema svojim ostalim susedima, a pri tom naročito mislim na prisustvo predsednika Tadića na ceremoniji komemoracije masakra u Srebrenici u junu, uspeh u Njujorku pokazuje da je Srbija napravila realan napredak u regionalnim odnosima, a naročito s Kosovom. Ova napredovanja daju nadu u uspostavljanje dobrih odnosa između Beograda i Prištine, neophodnih za ostvarenje evropskih perspektiva i jednih i drugih.

* Hoćete li uspeti da pronađete konsenzus unutar EU i ubedite Holandiju, koja se i dalje opire, da Savet ministara u oktobru zaista zatraži od Komisije da izradi mišljenje o srpskoj kandidaturi?

- Kao predsednik Saveta za opšte poslove, primio sam k znanju želju koju je izrazila većina zemalja članica EU, tokom naših diskusija na Gimnihu u Briselu i, zatim, na Savetu 14. septembra - da se razgovara o tome da se od Evropske komisije zatraži da pripremi mišljenje o kandidaturi Srbije za prijem u EU. Odmah sam predložio svojim kolegama da se ovo pitanje unese u dnevni red našeg sastanka, zakazanog za 25. oktobar. Nije na meni da prejudiciram zaključke naših debata. Znajte samo da belgijsko predsedništvo radi sve što je moguće da bi se, što je pre moguće, došlo do neophodnog konsenzusa među zemljama članicama. Stavljanjem ove teme na dnevni red Saveta za mesec oktobar i jasno je da se ovo pitanje aktivno razmatra. Ali, treba da ostanemo oprezni u odnosu na senzibilitete svih zemalja članica, uključujući tu i Holandiju.

* Kada će Beograd i Priština da započnu pregovore i na koju temu? Hoće li razgovarati i o statusu?

- Tokom susreta koji smo premijer Iv Leterm i ja imali u Njujorku s predsednikom Borisom Tadićem, jasno sam izrazio naše zadovoljstvo u vezi s konstruktivnim stavom Vlade Srbije u UN početkom septembra. Rezolucija koju je Generalna skupština UN usvojila konsenzusom, reflektuje pozitivnu klimu koja omogućuje da se nadamo da će se, prvi put posle dugo vremena, ostvariti konstruktivni dijalog između Beograda i Prištine.

* Ko treba da posreduje u ovim razgovorima: EU, kojom vi trenutno predsedavate, ili UN?

- Uz podršku generalnog sekretara UN Ban Ki Muna, rezolucija je veoma jasno dala mandat EU da olakša ovaj dijalog. On može da se odvija u Briselu ili na drugom mestu, to nije od suštinskog značaja. Treba nadgledati da taj proces bude dobro pripremljen i da izbegnemo sve opasnosti koje bi mogle da prouzrokuju blokadu kontakata, da rezultira konkretnim merama kojima će se poboljšati uslovi života za celokupno stanovništvo.

* Hoće li Srbija jednoga dana morati da ”zameni” priznanje nezavnosnosti Kosova za članstvo u EU?

- Proces priključenja Uniji predstavlja široke pregovore u kojima se zemlje kandidati ocenjuju na osnovu sopstvenih zasluga i njihovih kapaciteta da sprovedu dostignuća EU. Pripadnost Uniji zahteva, takođe, da se razvija regionalna saradnja i da se vodi dijalog sa svojim susedima. Ova regionalna saradnja je suštinski instrument za stabilnost i bezbednost i, time, osnov evropske konstrukcije. Glasanje u Njujorku je, bez svake sumnje, korak napred u prihvatanju zajedničkih dostignuća EU.

* Da li će stanje u Belgiji uticati i na put Srbije ka EU?

- Naši politički konflikti imaju malo odjeka u inostranstvu. Onim mojim kolegama koji me pitaju, objašnjavam da unutrašnji konflikti nemaju nikakvog efekta na naš angažman u predsedavanju EU. Pregovori za vladu ništa ne menjaju u odnosu na naš pogled na evropsku konstrukciju koja u Belgiji ima širok konsenzus, iznad političkog razmimoilaženja između partija većine i opozicije. Imajući u vidu da su svi nivoi vlasti, federalni i federalnih entiteta, bili uključeni u pripremanje programa našeg predsedništva, ovaj belgijski konsenzus o putu koji treba da se sledi predstavlja solidnu osnovu za naše akcije tokom ovog drugog polugodišta. Belgijska diplomatija i ministri koji su direktno uključeni, stoprocentno se posvećuju uspehu našeg predsedavanja. U tome uspevamo veoma konkretnim rezultatom, zauzimajući pragmatičan stav. Prve reakcije na naš pristup predsedavanju su jednoglasno pozitivne.