I mobing ima svoju cenu

NE smemo da sednemo nijednom tokom osam sati radnog vremena. Čak i nemamo stolicu. Prodavnica je pokrivena kamerama i gazda vidi svaki naš pokret i čuje svaku reč. Često viče na nas, optužuje nas za besmislice i pokušava da nas međusobno posvađa. Radimo svakog dana, čak i bolesni. Vikend ne postoji, prekovremeni rad se ne plaća, a uz sve plata nam je 20.000 dinara.

R. N. radi u prodavnici u Beogradu i samo je jedna od hiljada zaposlenih širom Srbije koja svakodnevno radi u uslovima koji više liče na robovlasnički, nego na radni odnos. Prijavu zbog zlostavljanja ne sme da podnese jer se plaši da će ostati i bez tog, kakvog-takvog izvora prihoda.

Njena sudbina nije usamljena. Uprkos sve težim uslovima rada, posebno u privatnim preduzećima, za mesec dana otkako je na snagu stupio Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, saznajemo u Inspekciji rada, nije podneta nijedna prijava protiv poslodavaca.

- Poslodavci imaju rok od mesec dana da sve zaposlene pismenim putem obaveste o zabrani zlostavljanja na radnom mestu. Kada zaposleni smatra da je žrtva mobinga, prvi korak je rešavanje ovog problema u okviru firme. Svaki poslodavac obavezan je da među zaposlenima imenuje medijatora koji i ne mora da bude iz firme, kome će se prijavljivati slučajevi mobinga - objašnjavaju u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku.

Prijave mogu da se podnose i Inspekciji rada, ali da bi ostvario svoja prava radnik mora da pokrene postupak pred sudom.

Zakon i pravilinik Ministarstva za rad do najsitnijih detalja propisuju kako bi trebalo da izgledaju odnosi u firmi. Ne samo da šef ne sme da ponižava zaposlene već je dužan da bude ljubazan i pruža primer ostalima. Realnost u Srbiji je, međutim, daleko od propisa, a čini se da su radnici spremni da istrpe i najgore poniženje na poslu, ukoliko im on garantuje da će svakog dana imati hleb na stolu.

Zbog armije nezaposlenih koja je spremna da zauzme mesto, mnogi već prilikom potpisivanja ugovora o radu pristaju na bednu zaradu i ponižavajuće uslove. Sve je više poslodavaca koji su prepisali recept iz republičke skupštine i od svoji zaposlenih traže da potpišu - blanko otkaze.

- Rekli su mi da moram da potpišem blanko otkaz ili neću dobiti posao - priča D. P., zaposlen u velikoj domaćoj firmi. - Bilo je uzmi ili ostavi i nisam imao izbora. Osim te neizvesnosti, uslovi rada uopšte nisu loši.

Iako se naizgled čini da mobinga najviše ima u malim preduzećima, gde gazde šefuju niskoobrazovanim radnicima, evropska statistika pokazuje sasvim drugačije.

- Ranija istraživanja pokazala su da mobinga ima najviše u velikim kompanijama. O zlostavljanju zaposleni pričaju svojim prijateljima, ali zbog dobrih zarada, nisu spremni da podnesu prijave - objašnjava Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca. - U trgovinama, pekarama ili u ugostiteljstvu, ljudi uglavnom zarađuju malo, takvih poslova je mnogo na tržištu, pa će mnogi pre da promene poslodavca, nego da trpe zlostavljanje.

Mobing je, prema Rajićevim rečima, u Srbiji postao masovna pojava zbog niza loših privatizacija.