Sa državom nema cenkanja

PORESKA uprava razrezala je naknadu od 350 evra po aru, ali 120 vlasnika imanja u kragujevačkom Korman polju, gde je planirana izgradnja fabrika “Fijatovih” kooperanata, smatra da im zemlja vredi više. Za svaki oduzeti ar traže 4.000 evra. Bune se i seljaci u Crvenoj Reci, Glogovcu, Tamjanici, Crvenom bregu... Za njihove parcele duž trase Koridora 10 država nudi od 280 do 510 dinara po kvadratu, a oni bi više, bar kao u Nišu, sa kojim se graniče - 800 dinara za kvadrat. Međutim, ako su rešenja o eksproprijaciji i procene vrednosti urađeni po zakonu, ovim vlasnicima sud neće pomoći.

Pravo svojine je neprikosnoveno osim u slučaju eksproprijacije, koju država sprovodi na osnovu utvrđenog javnog interesa. Zacrtanu trasu autoputa ili nekog drugog infrastrukturnog koridora vlasnik parcele ne može da pomeri. Koliko će novca primiti kao nadoknadu za “oduzeto” zemljište zavisi isključivo od procene Poreske uprave, koja iznos utvrđuje na osnovu tržišne vrednosti. Tačno se zna koliko košta kvadrat njive prve, druge, pete klase... Ta cena je jedinstvena na teritoriji jedne opštine. A, cenkanja sa državom nema. U slučaju da je za vlasnika predložena naknada neprihvatljiva, država ne mora da čeka da se sudski postupak okonča. Ministarstvo finansija zbog hitnosti radova može da izda rešenje o stupanju u posed pre pravosnažnosti rešenja o naknadi, ali samo ako korisnik eksproprijacije ispuni rigorozne zakonske uslove.

U slučaju drumskih koridora 10 i 11, korisnik eksproprijacije je JP “Putevi Srbije”. U poslednje dve godine u 30 opština završen je postupak na 241 kilometru trase. Izdato je više od 5.000 pravosnažnih rešenja o eksproprijaciji, zaključeno više od 4.500 sporazuma o naknadi, što je kasu ovog javnog preduzeća “olakšalo” za više od četiri milijarde dinara. Samo u ovoj godini isplaćene su 2,2 milijarde dinara. Između 70 i 80 vlasnika nije prihvatilo ponuđenu cenu i po automatizmu ti predmeti završili su na sudu.

- Subotica je jedini primer gde je znatan broj vlasnika parcela, kroz koje prolazi koridor, iskoristio mogućnost zamene zemljišta, a u svim drugim delovima Srbije uglavnom traže novac - kaže, za “Novosti”, Goran Tomić, direktor sektora za pravne poslove u “Putevima Srbije”. - Cene su različite od opštine do opštine. Najjeftiniji kvadrat poljoprivrednog zemljišta procenjen je u Subotici na 70 dinara, a najviše u Beogradu, na deonici obilaznice od Batajnice do Dobanovaca od 1.500 do 2.000 dinara. Sve cene odredila je Poreska uprava, osim u Preševu, gde je to utvrdio sud.

Na osnovu procene Poreske uprave, “Putevi Srbije” daju ponudu koju vlasnik parcele može da prihvati, i tada se zaključuje sporazum o naknadi, koju “Putevi” isplaćuju odmah. Ako stranka smatra da cena nije realna, prekida se postupak pred opštinom i spisi idu u sud na vanparnični postupak. Ukoliko je sve urađeno po zakonu, ne postoji mogućnost da sud utvrdi višu cenu.