Pravda posle 65 godina

VEĆE Višeg suda u Kragujevcu, kojem je predsedavala sudija Grozdana Arnaut, donelo je odluku o rehabilitaciji Dragomira Simovića, predratnog predsednika opštine Kragujevac, streljanog marta 1945. godine. Njegov sin Petar, penzioner, jedan od retkih živih svedoka posleratnih masovnih streljanja, kaže da je konačno utvrđeno da njegov otac nije bio saradnik okupatora i izdajnik. Porodica i dalje ne zna gde je njegov grob, a nije vraćena ni konfiskovana imovina.

- Borba za to trajala je više od šest decenija. Konačno je moja porodica dočekala da se makar sazna da moj otac nije bio saradnik okupatora i izdajnik, već žrtva komunističkog terora, da je na smrt osuđen bez ikakve krivice - kaže Petar Simović.

Dragomir Simović bio je predratni gradonačelnik Kragujevca. Na čelu grada bio je i dva i po meseca tokom ratne 1941. godine. Odmah po oslobođenju Kragujevca, oktobra 1944. godine, pripadnici Ozne su ga uhapsili i posle pet i po meseci koje je proveo u tamnici, streljali kao narodnog neprijatelja. Da ironija bude veća, obojica njegovih sinova bila su pripadnici partizanskog pokreta.

- Imao sam tada 17 godina. Od 1946. počeo sam da tragam za istinom o smrti oca. Tek osamdesetih godina, preko jednog pripadnika Udbe, došli smo do presude prekog suda - svedoči Petar.

Kaže da nikada nije uspeo da sazna gde je tačno grob njegovog oca, osim da je streljan zajedno sa stotinama drugih na stratištu u „Zastavinoj“ kapislani.