Ljajić: Liste čekanja za narodne kuhinje

BEOGRAD - Broj građana koji živi ispod linije siromaštva se povećao, što predstavlja dodatni pritisak na narodne kuhinje, pa su liste čekanja za korišćenje tih usluga sve duže, izjavio je danas Tanjugu ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić.

Procenat siromašnih je tri odsto veći na selu nego u gradovima, oko 10 odsto kod starog seoskog stanovništva i iznad devet odsto kod dece do 14 godina starosti, dodao je on.

"Prema preliminarnim podacima Ministarstva rada i socijalne politike, poslednje ankete, u zavisnosti od primenjene metodologije, broj onih koji žive ispod linije siromaštva je 560.000 i kreće se do gotovo 700.000 građana, što automatski znači i povećan pritisak na narodne kuhinje", naveo je Ljajić.

Socijalna politika Srbije, istakao je on, nije bazirana na otvaranje novih narodnih kuhinja kao reakciju na globalnu ekonomsku krizu.

U Srbiji trenutno rade 63 narodne kuhinje u kojima se hrani oko 40.000 ljudi, kažao je Ljajić, navodeći da se taj broj često menja u zavisnosti od toga da li ima namirnica, pre svega brašna, ali i tehničkih sredstava.

Ministar je najavio da će u narednih 15 dana narodne kuhinje biti otvorene u Boru i Lebanu, a za dva meseca, verovatno, u još šest opština, pre svega, u južnoj i istočnoj Srbiji.

Kod otvaranja novih i funkconisanja postojećih narodnih kuhinja vlada i ministarstvo su samo logistika i oslanjaju se na podatke Crvenog krsta i lokalnih samouprava, objašnjava on.

"Ministarstvo ne određuje gde će biti otvorena narodna kuhinja, a preduslov je postojanje tehničkih sredstava jer nemamo para za sve, za opremu, vozila, zakup objekta i namirnice... zato koristimo postojeće kapacitete kako bi raspoloživim sredstvima obezbeđivali namirnice", rekao je ministar.

Ljajić kaže da je za funkconisanje postojećeg broja narodnih kuhinja do maja naredne godine potrebno još 220 miliona dinara i da veruje da će Vlada Srbije na jednoj od narednih sednica Crvenom krstu odobriti ta sredstva.

Narodne kuhinje funkcionišu zahvaljujući sredstvima Vlade Srbije, ali i donatorima koji daju novac, ili obezbeđuju namirnice, kazao je Ljajić.

Da bi jedna kuhinja funkcionisala, pored objekta i tehničke opremljenosti, neophodno je da raspolaže sa sedam osnovnih životnih namirnica među kojima je brašno najskuplja stavka, kazao je ministar, a ostale su ulje, pirinač, pasulj, testenine, mesne konzerve i đuveč.

Ministar je ukazao da su seoska staračka domaćinstva posebno pogođena krizom, jer, iz razumljivih razloga, ne mogu da koriste narodne kuhinje.

Zato je u planu obezbeđivanje dodatnih 130 miliona dinara za novih 50.000 higijenskih i prehrambenih paketa koji će toj kategoriji građana biti podeljeni u najugroženijim opštinama, rekao je Ljajić i podsetio da je do sada podeljeno 20.000 takvih paketa.