Porodica zvoni na uzbunu

SRBIJA po stavu “još sam mlada, neću da se udajem” i epidemiji razvoda ne zaostaje za Evropom. Za poslednjih 20 godina broj sklopljenih brakova opao je u Uniji sa 6,3 na oko 4,5 na 1.000 stanovnika. Slovenci su prvi na listi po izbegavanju matičara, sa najnižom stopom sklapanja brakova u Evropi - 3,3. Na ludi kamen najčešće staju mladenci na Kipru, gde je stopa duplo veća. Srbija je u zlatnoj sredini sa oko 5,3 izgovorenih sudbonosnih “da” na 1.000 stanovnika.

Demografi, međutim, kažu - manje brakova, manje i dece, a ne preti bela kuga Evropskoj uniji, nego nama.

Činjenice govore da je, iz godine u godinu, sve više razvoda, a da se smanjuje broj sklopljenih brakova - za 20 godina čak 60 odsto manje! Prošle godine bilo ih je 36.853, oko 20.000 manje nego pre dve decenije. U isto vreme, od 1.000 venčanih parova gotovo četvrtina se razvede.

Iako se broj venčanja u poslednjih šest godina smanjio, Gordana Jordanovski, iz grupe za vitalnu statistiku RZZS, smatra da taj podatak ne pokazuje mnogo. Da bi se realnije sagledala slika, potrebno je analizirati stope zaključenih i razvedenih brakova.

- Tendencija opadanja stope zaključenih brakova povezana je sa promenama u broju i starosnoj strukturi stanovništva - kaže Jordanovski. - Broj razvoda na 1.000 stanovnika u 2009. godini (230) veći je za čak 40 nego šest godina ranije. Osim toga, uočava se trend porasta prosečne starosti prilikom stupanja u prvi brak.

Tako se jači pol na vezivanje “do kraja života” odlučuje u 32. godini, a dame u 29. godini. Mlade su u odnosu na pre dve decenije “ostarile” šest godina, a mladoženje tri. Brak je, izgleda, prolazna institucija, jer u Srbiji u proseku traje 12,5 godina. Sociolozi kažu da je to kratko vreme i da treba poraditi na spasu porodice.

- Razvod je sada potpuno normalna stvar i sve barijere su “popucale” - kaže Vera Despopotović-Stanarević, psihoterapeut beogradskog Savetovališta za brak i porodicu. - I brak je upao u tranziciju. Patrijarhalni model, sa dominantnom ulogom muža, održavanjem zajedničkog života po svaku cenu i reprodukcijom kao jedinim ciljem, više ne postoji. Novi model još nije formiran. Supružnici su danas sve manje spremni na kompromise i lakše se odlučuju na rez. Žene danas govore da neće da trpe ono što su njihove majke.

Kako naša sagovornica kaže, ekonomska nezavisnost žena i viši standard važan je faktor koji utiče na veći broj razvoda. Osim toga, danas je zavladalo gotovo opšte nerazumevanje polova.

- Nastao je novi sistem vrednosti i mnogo su veća očekivanja, pa žene hoće da budu zadovoljne i lično, i seksualno, i emotivno, i nisu im deca jedina satisfakcija - kaže Vera Stanarević. - Partneri su malo i sebični, a, sa druge strane, društvo koje toliko očekuje od porodice neće gotovo ništa da uradi da se ona i održi.

U Srbiji postoji ukupno šest savetovališta za brak i porodicu, gde parovi dobijaju besplatne savete i psihoterapeutsku pomoć. Od 1.500 porodica koje se godišnje obrate beogradskom savetovalištu, pri Gradskom centru za socijalni rad, 400 su pred razvodom, a trećina posle višemesečnih terapija ostane zajedno.

Razvodi se najčešće događaju u prve četiri godine braka. Kako psiholozi kažu, u tom periodu obično dolaze i deca, pa je adaptacija na novi život još teža. Mala spremnost na kompromise i sebičnost najčešće supružnike vode do sudije.

Zbog lošeg odnosa nataliteta i mortaliteta, sve je manje mladih ljudi koji mogu da stupe u brak. Prošle godine je pred matičara stalo čak 800 mladoženja starijih od 65 godina i 227 bakica u venčanicama. Kroz koju deceniju to bi moglo da bude i uobičajeno. Projekcije demografa govore da će se broj osoba sa 65 i više godina povećati za trećinu u 2025. godini, a njihov udeo u ukupnom stanovništvu kretaće se između 22 i 27 odsto.