Englezi gori od Nemaca

JEDAN od oficira koji je čuvao generala Dragoljuba Dražu Mihailovića bio je i Šapčanin Slobodan Borisavljević, koji je posle napuštanja Ozne bio u diplomatiji.

Borisavljević je 14. marta 2000. napisao sećanja, koja je predao Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti.

“Večernje novosti” ekskluzivno objavljuju ova sećanja iz kojih se vidi ne samo kako se Mihailović ponašao i o čemu je pričao pred smrt, već i kakvo je mišljenje imao o Englezima. Ova sećanja potvrdila su detalje iz dokumenata Forin ofisa, koje su “Novosti” ekskluzivno objavile.

- Tokom boravka u istoj prostoriji sa Dražom, ja nisam mnogo poštovao zabranu razgovora sa njim. On je razgovore rado prihvatao, sam ih je inicirao, želeo je da razgovara... Tako mi je jednom rekao i sledeće: “Mladi čoveče, izvinite što vas tako oslovljavam, jer vam ne znam ime, ni čin. Zapamtite da su Englezi najgori narod na svetu. Šta mislite da oni nisu znali i odobravali ono što sam ja radio, pa su me posle jednostavno odbacili i ostavili na cedilu. Uostalom, oni su se u svojoj istoriji uvek tako ponašali.”

Primetio sam da Englezi, ipak, ne mogu biti gori narod od Nemaca.

- Gori su i od Nemaca - nastavio je Draža. - Sa Nemcima bar znate na čemu ste, a sa Englezima nikada. Englezi su spremni svakog da iskoriste i prodaju, kada ocene da je to u njihovom interesu.

Nastavili su diskusiju i Draža je ovako zaključio:

- Zapamtite, Englezi su najgori narod na svetu. U to ćete imati priliku da se uverite.

Setio sam se ovih reči Draže Mihailovića krajem marta 1999. godine (NATO bombardovanje).

Evo još nekih ocena i razmišljanja komandanta četničkih snaga u tadašnjoj Jugoslaviji.

Draža Mihailović me je jedne noći, kada je moj kolega Živan Stojanović bio zadremao, iznenada upitao:

- Molim vas da mi iskreno kažete: da li je mene Nikola Kalabić izdao ili ste vi i njemu podvalili, ubacili svoje ljude među njegove gardiste, i tako dospeli do mene?

Odgovorio sam da to zaista ne znam, a i kada bih znao, ne bih mogao da mu dam odgovor. Upitao sam ga potom otkud sada takvo pitanje.

- Znate, bilo je u pogledu Nikole Kalabića nešto čudno, kao da mu je bilo žao zbog onoga što će mi se dogoditi.

Rekao sam mu da mu se sada nešto tako, izgleda, samo čini, a on je, uostalom dobro poznavao Nikolu Kalabića i znao je koliko mu može verovati.

- Ipak - zaključio je Draža - bilo je u njegovom pogledu nešto čudno i nešto kao sažaljenje.

Posle odlaska iz Ozne, Borisavljević je karijeru nastavio u diplomatiji. U svom drugom sećanju on piše o svom susretu sa Slobodanom Penezićem - Krcunom u Ženevi 1954. godine.

- Tokom boravka u Ženevi, gde sam se nalazio na dužnosti konzula, razgovarao sam u junu 1954. sa Slobodanom Penezićem -Krcunom. Te godine održavalo se svetsko prvenstvo u fudbalu, i Krcun, koji je veoma voleo fudbal i Crvenu zvezdu, došao je da prisustvuje tom događaju. Krcuna sam inače znao od konca 1944, kada sam se nalazio na dužnosti u šabačkoj Ozni.

U leto 1945. imali smo žestok “verbalni duel”, kada sam zatražio da budem demobilisan da bih nastavio studije. Krcun me je tada izgrdio i jednostavno isterao iz kancelarije. Kasnije, početkom 1949. godine, ponovo sam zahtevao da budem demobilisan i napustim policiju. Krcun je tada to primio sa mnogo više razumevanja, iako mi je zamerio što se na takav korak odlučujem u vremenu kada nas Rusi žestoko napadaju, i kad se ne zna hoće li nas stvarno i napasti.

Ipak, dogovorili smo se da odem u Francusku na usavršavanje francuskog jezika, a potom da pređem na rad u tadašnji Državni sekretarijat za inostrane poslove.

U Ženevi sam sa Krcunom imao prilike dugo da razgovaram. Jednom me je upitao šta mislim:

- Da li bi bilo dobro da smo Nikolu Kalabića ostavili u životu i prebacili u inostranstvo. On bi tada mogao da postane vođa četničke emigracije, a bio bi za nas vezan Dražinom krvlju, i morao bi da nas sluša.

Odgovorio sam da to nikako ne bi bilo moguće, jer je svakom prosečnom obaveštajcu bilo jasno da je Kalabić izdao Dražu Mihailovića. Pored toga, čuo sam da prilikom hvatanja Draže nisu svi koji su bili sa njim pohvatani i likvidirani, već su dvojica uspela da pobegnu. Krcun se složio.

Potom mi je rekao sledeće:

- Znaš li da se Tito nosio mišlju da pomiluje Dražu Mihailovića? Bili su tada veliki pritisci iz Amerike, Engleske i Francuske da se Draža ne strelja, a Tito je vodio o tome računa. Pozvao je nas iz Srbije i upitao šta o tome mislimo. Mi smo svi bili energično protiv, i tvrdili smo da nama nije moguće da se konačno obračunamo sa četništvom ako Dražu ostavimo u životu. Tito se sa nama na koncu složio. Međutim, moram da ti kažem da mi nismo bili sasvim sigurni da nas Tito ne provocira i proverava.

U razgovoru sa Slobodanom Borisavljevićem u Ženevi Krcun nije rekao ko je sve sa njim bio na provokativnom razgovoru kod Josipa Broza Tita. Može se samo pretpostaviti da su tu bili i Miloš Minić, Aleksandar Ranković, Petar Stambolić, Blagoje Nešković...

Ova sećanja Slobodana Borisavljevića, koja ekskluzivno objavljuju “Novosti”, nesumnjivo su za istoričare dragocena kazivanja o poslednjim danima Draže Mihailovića.

HOMEN: DOBILI SS DOSIJEE O TITU I DRAŽI

PROTEKLIH šezdeset godina Srbija, nažalost, živi na istorijskim kontroverzama koje se zasnivaju na, u izvesnom smislu, nezavršenom Drugom svetskom ratu i oštroj podeli u narodu koja mora da bude prevaziđena - kaže za “Novosti” državni sekretar u Ministartsvu pravde Slobodan Homen.

- Istorijske činjenice govore da su u Srbiji postojala dva antifašistačka pokreta - partizanski i četnički, i da su oba, bez obzira na ideologiju, radila u korist srpskog naroda, a protiv nemačkih okupatora i ustaškog pokreta.

Pošto istoriju piše uvek pobednik, tako je i KPJ, posle oslobođenja 1945, nastojala da četnike prikaže kao profašistički i kolaboracionistički pokret, dodaje Homen:

- ZATO je važno da se otkrije istina, a tome doprinose i dokumenta koja smo dobili od Forin ofisa, i da se već jednom stavi tačka na Drugi svetski rat. U tom smislu iznošenje istine ima daleko veći značaj čak i od otkrivanja gde se nalazi grob Draže Mihailovića.

Državni sekretar podseća i da je sa ove dokumentacije pristigle iz Londona oznaka tajnosti skinuta pre manje od godinu dana i da će ona biti dragocena za domaće istoričare.

- Kao Komisija nastojaćemo da dođemo i do drugih dokumenata. Ekskluzivno mogu da najavim da smo došli u posed i dokumenata koji se odnose na Drugi svetski rat, i u kojima ima dosijea nemačkih tajnih službi u periodu od 1942. do 1944. godine.

Između ostalog, tu su i SS dosijei o Draži Mihailoviću i Josipu Brozu Titu. Oni su na nemačkom jeziku, broje stotine stranica i do sada su bili potpuno nepoznati. Prevod je u toku, i Homen očekuje da će krajem godine biti dostupni javnosti.

- Srbija treba da bude ponosna na svoju antifašističku ulogu u Drugom svetskom ratu - zaključuje naš sagovornik, i dodaje da se od potrage za Dražinim grobom ne odustaje, da se čeka još jedan papir Forin ofisa, i da će se Komisija obraćati i drugim arhivama.

(V. C. S.)

- KRAJ -