Saveznički logori za Srbe

NIJE Dragoljub Mihailović jedini kog su dojučerašnji saveznici izdali i okrenuli mu leđa, bilo je hiljade takvih. Mnogi monarhisti potražili su spas, bežeći od partizana i Crvene armije, kod saveznika, ali... Mnogi su vraćeni u ruke komunistima a deo je interniran u radne logore širom Evrope, a neki su završili i u britanskom konclogoru.

Ovo se vidi iz prepiske pripadnika Anglikanske crkve, koji mole za njihove živote, i britanskog Forin ofisa, koja je sa dokumentacijom o Draži Mihailoviću stigla iz Londona, koju "Novosti" ekskluzivno objavljuju.

- Dragi episkope, imamo grupu srpskih studenata kojima je dopušteno da dođu ovamo iz koncentracionih logora u Italiji. Upravo su saznali da je došlo do izuzetno velikog otežavanja položaja srpskih zatvorenika u koncentracionim logorima u Nemačkoj - piše 1. septembra 1947. episkop Kasijan iz Pariza Savetu za spoljne poslove Anglikanske crkve.

On govori o grupi od 154 Srba, "koji su odvojeni od porodica i zatočeni u specijalnom britanskom logoru 2233 P.O.V. Kamp - B.A.O.R. - Minster Lager", u Minsteru. Oni su, bez ikakvog formalnog obrazloženja, 22. jula 1947. uhapšeni na teritoriji britanske okupacione zone u Nemačkoj, i izolovani, kako kaže, u koncentracioni logor. Britanska vlada je postupila na osnovu optužbi vlade Josipa Broza Tita da je reč o ratnim zločincima.

- Njihovo izručenje Titovim vlastima sada deluje više nego verovatno - nastavlja u pismu episkop Kasijan. - Jedan od naših sveštenika koji je upravo stigao iz Engleske, tamo je saznao da je u ovom trenutku položaj srpskih raseljenika teži od položaja ruskih. Čvrsto verujem da je naša hrišćanska dužnost da spasemo te ljude, posebno posle ruske tragedije u Riminiju, takođe u britanskim logorima! To je pitanje časti za britansko ime.

Episkop Kasijan prilaže spisak uhapšenih, koji ima samo 125 osoba, uz napomenu da imena ostalih nisu poznata. U dodatku su detalji njihovog slučaja, koje je episkop sažeo u glavne crte: iako su optuženi za izdaju i kolaboraciju, borili su se sa zapadnim silama za pobedu slobode i demokratije. Optužbe protiv njih temelje se na zakonu koji je Tito doneo 25. avgusta 1945. godine, kada su već bili u britanskim logorima u Italiji. Prema tom zakonu, njihov zločin je borba protiv komunizma, a ta borba je u predratnoj Jugoslaviji smatrana njihovom dužnošću. Što se tiče optužbi za kolaboraciju, u dokumentu se insistira da postoje oblici kolaboracije koji ne samo da su dozvoljeni, već i preporučeni međunarodnim pravom. Prvi takav oblik je aktivnost Crvenog krsta, a drugi lokalna uprava na okupiranoj teritoriji.

- Tito je, međutim, odmah posle oslobođenja pogubio predsednika beogradskog Crvenog krsta g. Petra Zeca - podseća episkop Kasijan, i dodaje da je stvar sasvim jasna: Evropa je spremna da učini svaki ustupak Moskvi i njenim satelitima kako bi sačuvala mir. - Međutim, ako je Evropa rešena da se cenka sa hrišćanskom savešću i da žrtvuje hrišćanske vrednosti - to nas neće spasti od rata, već će nas samo još više njemu približiti. Slučaj ovih Srba je samo novi i strašni simptom naše moralne manjkavosti.

Pismo episkopa Kasijana, sa propratnim "Apelom na savest čovečanstva" srpskih studenata, u ime Anglikanske crkve, po nalogu episkopa Čičestera, prosleđen je Forin ofisu. Na njega odgovara A. V. Vilkinson iz Forin ofisa:

- Sama činjenica da su ti ljudi zatočeni u Minsteru ne podrazumeva da će biti predati maršalu Titu. Razlog zbog kog su zatočeni jeste to što su identični ljudima čiju su predaju zahtevali Jugosloveni pod optužbom za kolaboraciju.

Pošto optuženi budu ispitani i iznesu svoju verziju događaja, dokazi će biti predati specijalnoj pravnoj komisiji.

- Ubeđeni smo da ovako ustanovljen postupak pruža adekvatne mere zaštite da nevini ljudi neće biti izručeni, i s druge strane, da ona nekolicina koja je već predata, bez svake sumnje zaslužuje smrtnu kaznu koja im je izrečena.

Na marginama ovog dopisa rukom je dodato da "predati treba da budu samo oni koji su voljno i aktivno kolaborirali sa neprijateljem zarad sopstvenih sebičnih ciljeva (...) Činjenica da smo dosad od oko hiljadu ljudi čija je predaja tražena predali samo tridesetak trebalo bi da posluži kao dovoljan dokaz naše posvećenosti načelima pravde..."

Dalja sudbina ovih 154 zarobljenika, koje su saveznici smestili u koncentracioni logor u Severnoj Rajni-Vestfaliji, ostala je nepoznata, baš kao što je do danas zvanično nepoznata lokacija gde je Draža Mihailović streljan i sahranjen.

Presude Draži Mihailoviću i narodnim neprijateljima 15. jula 1946. godine

SMRT STRELjANjEM U IME NARODA

Na dan 15. jula 1946. godine izrečene su sledeće presude o kojima je jugoslovenska štampa izvestila sutradan:

1) Dragoljub-Draža Mihailović, osuđen na kaznu smrti streljanjem, trajni gubitak političkih i pojedinih građanskih prava i konfiskaciju celokupne imovine;

2) Stevan Moljević, osuđen na kaznu lišenja slobode sa prinudnim radom u trajanju od 20 godina, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava, sa izuzetkom roditeljskih prava, u trajanju od 10 godina, i na konfiskaciju celokupne imovine;

3) Mladen Žujović, osuđen na kaznu smrti streljanjem, trajni gubitak političkih i pojedinih građanskih prava, konfiskaciju celokupne imovine i gubitak državljanstva;

4) Živko Topalović, osuđen na kaznu lišenja slobode s prinudnim radom u trajanju od 20 godina, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava u trajanju od 10 godina, konfiskaciju celokupne imovine i na gubitak državljanstva;

5) Đuro Vilović, osuđen na kaznu lišenja slobode s prinudnim radom u trajanju od 7 godina, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava u trajanju od 3 godine i na konfiskaciju celokupne imovine;

6) Radoslav-Rade Radić, osuđen na kaznu smrti streljanjem, trajni gubitak političkih i pojedinih građanskih prava i na konfiskaciju celokupne imovine;

7) Slavoljub Vranješević, osuđen na kaznu lišenja slobode s prinudnim radom u trajanju od 20 godina, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava sa izuzetkom roditeljskih prava u trajanju od 10 godina i na konfiskaciju celokupne imovine.

8) Miloš Glišić, osuđen na kaznu smrti streljanjem, trajni gubitak političkih i pojedinih građanskih prava i na konfiskaciju celokupne imovine;

9) Slobodan Jovanović, osuđen na lišenje slobode s prinudnim radom u trajanju od 20 godina, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava u trajanju od 10 godina, na konfiskaciju celokupne imovine i na gubitak državljanstva;

10) Božidar Purić, osuđen na lišenje slobode s prinudnim radom u trajanju od 16 godina, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava u trajanju od 10 godina, na konfiskaciju celokupne imovine i gubitak državljanstva;

11) Momčilo Ninčić, osuđen na lišenje slobode s prinudnim radom u trajanju od 8 godina, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava u trajanju od pet godina, na konfiskaciju celokupne imovine i gubitak državljanstva;

12) Petar Živković, osuđen na kaznu smrti streljanjem, trajni gubitak političkih i pojedinih građanskih prava, na konfiskaciju celokupne imovine i gubitak državljanstva;

KOMUNISTI UBRZALI OKUPACIJU

U apelu koji su srpski studenti poslali episkopu Kasijanu, a ovaj Anglikanskoj crkvi, citiraju se poverljiva partijska uputstva komunistima, dostavljena pred aprilski rat 1941. U njima stoji da komunisti treba da pomognu Nemcima da što pre okupiraju zemlju dok kralj ne pobegne. Kad to bude učinjeno, moraju da objasne okupatoru da su mu pomogli zahvaljujući vernosti paktu Molotov-Ribentrop i da uđu u nemačke službe kao prevodioci i navode Nemce da streljaju samo neprijatelje komunista.

- Borba protiv Hitlera je stvar Moskve, vaša je briga da se dočepate vlasti u zemlji po okončanju rata, kada će Nemci biti primorani da napuste zemlju - piše u uputstvima.