Istorija bez stava

POKUŠAJTE da navedete tri argumenta u korist nezavisnosti Kosova i tri argumenta u korist stava da Kosovo treba da ostane deo Srbije.

Ovo pitanje nastavnici bi trebalo da postavljaju osnovcima u školama u Srbiji, na Kosovu kao i ostalim zemljama regiona, ako je suditi po "Istorijskim čitankama" Centra za demokratiju i pomirenje u jugoistočnoj Evropi.

Projekat, čije je drugo izdanje u ponedeljak predstavljeno, naišao na podršku Ministarstva prosvete, a četiri knjige "Nastava moderne istorije jugoistočne Evrope - dopunski nastavni materijal", trebalo bi, prema zamisli autora da dovede do "promene etnocentrične nastave istorije".

Čitanke predstavljaju kompilaciju originalnih istorijskih izvora o četiri teme koje se detaljno obrađuju u okviru nastavnih planova u jugoistočnoj Evropi - "Otomansko carstvo", "Nacije i države", "Balkanski ratovi" i "Drugi svetski rat". Urednica ovog projekta u Srbiji Dubravka Stojanović najavila da će krajem godine istoričari i profesori istorije koji su napisali ta četiri priručnika razmatrati pisanje priručnika o poslednjoj deceniji prošlog veka.

Prema njenim rečima sadašnji pojedinačni udžbenici iz istorije su ostrašćeni i mogli bi dovesti do novih sukoba, pa je najavila da će kod pisanja novog priručnika, primeniti princip multiperspektivnosti. Ona kaže da je materijal namenjen samo nastavnicima koji ga mogu koristiti na dopunskim časovima. Obuku u Srbiji dosad je prošlo oko 150 nastavnika.

- U pisanju čitanki učestvovalo je 60 istoričara iz regiona, a do sada je objavljena na albanskom, bosankom, hrvatskom, engleskom, grčkom, makedonskom, srpskom i turskom jeziku - kaže Stojanovićeva.

Ministar prosveta Žarko Obradović, na promociji u ponedeljak, pohvalio je priručnike jer daju priliku svakom čitaocu da sagleda pojedina istorijska dešavanja iz više uglova. - Ovaj projekat doprinosi modernizaciji nastave istorije, ali i boljoj budućnosti Srbije kojoj svi zajedno težimo - rekao je Obradović.

Ne slažu se, međutim, svi sa ministrovim mišljenjem. Već prvo izdanje ovih priručnika izazvalo je dileme u domaćoj javnosti - da li je reč o projektu čiji je cilj podsticanje kritičkog pogleda na istoriju balkanskih naroda ili o nametanju zajedničke, politički korektne istoriografije nauštrb istine? Pisati istoriju koja se dopada svima znači lagati, naglašavaju istoričari.

- Ovaj projekat star je pet godina i nije zaživeo nigde u regionu, osim u Srbiji. Niko ne obrazuje decu po tom sistemu - naglašava istoričar dr Kosta Nikolić, saradnik Instituta za savremenu istoriju. - O prošlosti moramo pisati onakvoj kakva jeste, bila lepa ili ružna. A priča da izbegavanje ružne istorije služi da pomiri narode na Balkanu nije tačna. Ako o nečemu ćutimo i pretvaramo se da se nije dogodilo, otići će u istorijsku potku i vratiti se u nekoj narednoj generaciji.

I njegov kolega Čedomir Antić smatra da nije bezazleno spajati nacionalne istoriografije.

- Nije problem što neko želi da napiše zajednički priručnik za profesore iz regiona niti ni da napiše zajednički udžbenik, ali sporan je način na koji se to predstavlja - smatra istoričar Čedomir Antić. - Nije u redu da neko ispravlja srpsku istorijsku nauku i stavlja je u isti koš sa istorijom u mladim državama koje tek nastoje da steknu nacionalnu afirmaciju. Naša istoriografija postoji više od stotinu godina dok susedne zemlje često nemaju tu tradiciju niti je njihova nacionalna istoriografija, kao što je to slučaj sa našom, uspela da razobliči uvrežene mitove i stereotipe.