BRITANSKE posmatrače na suđenju Dragoljubu-Draži Mihailoviću, kako se vidi iz izveštaja koje su slali Forin ofisu, a do kojih su došle „Novosti“, pre svega je zanimalo šta će general otkriti o odnosima sa savezničkim oficirima za vezu.

Iz izveštaja se vidi da su svi oficiri koji su stizali u Dražin štab ne samo znali da se Mihailovićeve trupe bore protiv partizana, već su ga na to i podsticali, iako su u isto vreme sarađivali sa Titom. Takođe su znali da je bilo pregovora sa Nemcima. Neki su mu čak prenosili krajnje interesantne poruke da ne treba da se bori protiv okupatora, već da čuva vojsku i čeka iskrcavanje saveznika.

Koliko su Englezi igrali „prljavu igru“ vidi se i iz činjenice da su kontakti sa emigrantskom vladom Slobodana Jovanovića u Londonu mogli dugo da idu samo preko njih.

Mihailović je na suđenju u nekoliko navrata objasnio da je s vladom mogao da kontaktira samo sa engleskom šifrom i preko engleskog štaba. Jednom je čak zatražio specijalnu šifru. Hteo je da izbegne da pred Britancima iznosi „prljav veš“ o svojim ljudima. Međutim, nije je dobio. Mnogo kasnije, posle 1943, uspeo je s Vladom Slobodana Jovanovića da uspostavi direktan kontakt, ali su, kako je sam potvrdio na suđenju, Englezi i ovo često opstruisali.

Tokom unakrsnog ispitivanja optuženi general izneo je iznenađujući podatak da je prvi kontakt s vladom, a pre nego što je imao radio-vezu, uspostavio preko sovjetske ambasade u Sofiji! Predsednik suda je, navode britanski posmatrači suđenja, brzo prešao na drugu temu.

Kasnije je Mihailović izneo kratku opasku da je ranije imao veoma prijateljske odnose sa sovjetskim predstavnicima u Sofiji i Pragu, u vreme kada je bio vojni ataše, i da je uvek bio proruski orijentisan. Okolnosti su ga, međutim, primorale da promeni orijentaciju.

Na pitanje da li su emigrantska vlada i britanska misija bili svesni kolaboracije njegovih komandanata sa snagama Sila osovine, odgovorio je:

- Britanska misija je to sama mogla slobodno da vidi i o tome obavesti pretpostavljene.

- Da li su Britanci zahtevali od vas da se ne borite protiv partizana? - pitao je tužilac.

- Ne - uzvratio je Mihailović.

Unakrsnim ispitivanjem došlo se i do pukovnika Vilijema Bejlija, šefa jedne od britanskih vojnih misija pri Dražinom štabu (bilo ih je 11 od oktobra 1941. do maja 1944.). Bejli je do Mihailovića stigao u decembru 1942. i obavestio ga da će se saveznici iskrcati na jadransku obalu. On je znao za generalovu nameru da napadne partizane i rekao mu: „Likvidirajte partizane, što znači komuniste!“ Na pitanje tužioca da li su Bejli ili drugi britanski pukovnik, obaveštajac, Djuel Bil Hadson, znali za kolaboraciju četničkih vođa sa okupatorima u Crnoj Gori, odgovorio je:

- Jesu, jer su sami prešli preko četničke teritorije i to su mogli da vide.

Među oficirima za vezu posebnu ulogu imao je brigadir Čarls Armstrong, takođe šef jedne od misija. Mihailović mu je 23. decembra 1943. uputio hitan zahtev da britanska vlada isposluje sastanak između njega i partizana. Armstrong mu je 3. januara 1944. rekao da je dobio instrukcije: Britanci u tome ne žele da posreduju! I Mihailović i Armstrong bili su iznenađeni.

NUDIO RUKU CRVENOJ ARMIJI TOKOM suđenja Draža Mihailović je nekoliko puta, prema izveštajima poslatim Forin ofisu, ponovio da nije protiv komunizma i da je izdao uputstva svojim komandantima da uspostave prijateljske odnose sa Crvenom armijom kad stupi u Jugoslaviju. Uspeh partizana pripisivao je činjenici da su ih predvodili komunisti, koji su imali dugotrajno iskustvo u ilegalnim aktivnostima.

Ipak, kasnije je upravo Armstrong svedočio o Dražinoj kolaboraciji sa Nemcima i njegov pismeni iskaz korišćen je u procesu. Ali britanski posmatrači na suđenju osvrću se i na svoje saveznike - Amerikance.

- Vredi naglasiti da jedna interesantna tema koja se pojavljuje u optužnici nije bila predmet nijednog pitanja postavljenog u okviru unakrsnog ispitivanja - navode diplomate u izveštaju Forin ofisu. - Reč je o tvrdnji da je po dolasku na aerodrom na Mihailovićevoj teritoriji pukovnik (Robert) Mekdauel, novi šef američke misije, izjavio sledeće: „Mi, Amerikanci, nismo zainteresovani za vašu borbu s Nemcima. Oni će biti primorani da napuste Jugoslaviju kao rezultat savezničke akcije. Vaš posao jeste da zadržite svoj položaj u narodu. Amerika se isključivo uzda u vas i vaš pokret!“

Mihailović je, takođe, bio ispitivan i o odlasku britanske misije iz svog štaba u proleće 1944.

- Mislim da su se povukli jer su izgubili poverenje u mene - rekao je Draža. - Kazao sam pukovniku Bejliju da smatram da treba u većoj meri da se orijentišem ka Sovjetskom Savezu. Nije se s tim složio, baš kao ni vlada u Londonu, i rekao je da moram da se orijentišem ka Zapadu.

Tokom 1944. Mihailovićevi ljudi pokupili su 300-400 američkih pilota, koji su oboreni iznad njegove teritorije. Iako su neki od njih želeli da svedoče u Dražinu korist, sud je ovaj predlog odbio, baš kao i sve ostale predloge odbrane. U julu 1944. u Dražin štab stiže i američki pukovnik Robert Mekdauel. Na prvom susretu predao je Mihailoviću šifrovanu poruku: „Situacija teška, ali budućnost je vaša“. Uveravao je generala da je Nemačka već izgubila rat i da Amerika nije zainteresovana za Mihailovićeve akcije protiv Nemaca!

Mekdauel je ubeđivao srpskog komandanta da su Rusi praktični ljudi i da će prihvatiti svaku situaciju u Jugoslaviji. Izjavio je i da Nemci treba da se predaju Mihailoviću.

Sva ova svedočenja, iako neprijatna za komuniste, nisu bitnije uticala na savezničko-jugoslovenske odnose. Ona, ipak, mogu biti jedan od razloga zašto su ih britanske obaveštajne službe držale u tajnosti toliko decenija - ne zbog naše, već zbog svoje javnosti.



SVAĐA OKO ŠTENETA

ČAK nekoliko strana iz izveštaja Forin ofisu britanski oficiri posvetili su svedočenju Dragomira-Dragog Jovanovića, šefa beogradske policije za vreme okupacije i upravnika grada Beograda. Jovanović je uporno tvrdio da je on organizovao prvi od dva sastanka između Draže i Milana Nedića.

Prilikom suočavanja, Draža je priznao da je njegov susret s Nedićem bio velika greška, ali i demantovao da je tokom rata sreo Jovanovića. Čak mu je rekao da je znao da je on organizovao banjički logor, nikad ne bi živ napustio Beograd!

- Neka Jovanović pita Mihailovića da li se seća da mu je 1942. ili 1943. poslao dva pisma preko svog šuraka, Bojovića - sugerisao je tužilac.

- Bojović ga je mrzeo i rekao je da bi ga trebalo ubiti - uzvratio je Draža.

- Neka Jovanović kaže da li je Mihailoviću poslao jedno štene - opet će tužilac.

- Dva puta sam slao stvari Mihailoviću, uključujući i jedno štene - ubacio se Dragi Jovanović.

- Ja se za vreme rata nisam bavio psima - odgovorio je Draža, i ostao pri tome da tokom rata nije kontaktirao sa šefom beogradske policije.
(Nastaviće se)