Brisel: Vreme je za prijateljstvo

BRISEL

OD STALNOG DOPISNIKA

NASTUPA nova era u odnosima Srbije sa Evropskom unijom. Usaglašena rezolucija u UN inicirala je otvaranje novih poglavlja ne samo u institucionalnim vezama već se, polako, pomaljaju i nove forme kontakata, koje ukazuju da je Srbiji mesto u evropskom društvu.

Krajem ove nedelje u Briselu je, tako, ozvaničena neformalna Grupa prijateljstva Evropskog parlamenta sa Srbijom, a ovom skupu prisustvovao je i potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije Božidar Đelić.

- Indikativno je prisustvo i onih političkih grupacija, poput "zelenih", koje nam nisu bile tradicionalno naklonjene, i koje sada vide da je kroz partnerski odnos potrebno postići kompromis - istakao je Đelić.

Predsednik grupe prijateljstva je rumunski poslanik Viktor Boštinaru, a potpredsednici Slovenac Zoran Taler i Nemica Silvana Koh-Merin. Grupa je oformljena za samo nekoliko dana, i već raste.

- Lista je impresivna. Broji 32 poslanika, veoma poštovanih u Evropskom parlamentu, nekadašnjih ministara i poznatih političara. To nam daje nadu u kvalitet našeg rada. Sve to smo ostvarili u veoma kratkom periodu, za samo četiri dana - ističe Boštinaru za "Novosti".

Na inicijativnom skupu bilo je primetno prisustvo velikog broja poslanika.

- Čuli smo i da veliki broj drugih parlamentaraca želi da se priključi. To je nešto novo. I poslanik Ulrike Lunaček, koja priprema izveštaje za našu južnu pokrajinu, kaže da je moguće i potrebno napraviti kompromis s Prištinom - naglašava Đelić.

Potpredsednik Vlade je istakao da Srbija sada ima veliki broj saveznika u Briselu.

- To su neki novi tonovi, koji još nisu promena politike, ali pokazuju da partnerski pristup može da ima rezultate - poručio je Đelić.

Još jedna kuća Srbije

KUĆA Srbije u EU, dok ne postane njen član, biće Grupa prijateljstva u Evropskom parlamentu, ističe u razgovoru za "Novosti" njen predsednik Viktor Boštinaru.

Rumunski poslanik je istovremeno i član Komisije za regionalni razvoj i potpredsednik delegacije za jugoistočnu Evropu. U Rumuniji je predsedavao parlamentarnim komisijama za spoljne i evropske poslove, a bio je i državni sekretar pri ministarstvu spoljnih poslova zadužen za evropske poslove. Ugledan je član EP i želi da lepu sliku o Srbiji proširi i među evropskim parlamentarcima.

- Tek smo osnovani, a lista se širi. Duboko sam uveren da će nas biti sve više - kaže Boštinaru.

* Šta vas je opredelilo da organizujete Grupu prijatelja Srbije u Evropskom parlamentu?

- Izbliza pratim razvoj na Balkanu već petnaestak godina. Za mene Srbija ne predstavlja samo interesovanje već i strast. Moj prijatelj Zoran Taler i ja smo zato odlučili da osnujemo grupu prijateljstva. Srbija je najveća zemlja i najvažnija ekonomija u regionu. Uvek je imala uticaja na zapadnom Balkanu. Nemoguće je zamisliti projekat proširenja EU na zapadni Balkan bez Srbije, što će, nadam se, biti potvrđeno u veoma kratkom roku.

* Sa kim održavate vezu u Srbiji?

- Bio sam u kontaktu s bivšim premijerom Zoranom Đinđićem, koga sam lično pozvao u rumunski parlament, kao tadašnji predsednik komisije za spoljne poslove. Imao sam kontakte s predsednikom Tadićem i timom njegove Demokratske stranke. Ponosno mogu da kažem da sam bio uključen u ulazak ove partije u Socijalističku internacionalu. Kontaktirao sam i s gospodinom Vukom Draškovićem. U više navrata sam posećivao Beograd. Imam puno prijatelja, kao što su potpredsednik Vlade Ivica Dačić ili ministar Oliver Dulić. Može, jednostavno, da se zaključi da se nalazim kod kuće kada se radi o odnosima sa Srbijom.

* Šta ova grupa može da promeni u pogledu drugih parlamentaraca prema Srbiji i u perspektivi evropskih integracija?

- Može da uradi neformalne, ali veoma važne stvari. Da doprinese dubljem i realnijem upoznavanju Evropskog parlamenta sa Srbijom. Kad pristupni pregovori postanu realnost, parlament priprema izveštaj. Dva puta godišnje delegacije EP za odnose sa zemljama iz jugoistočne Evrope ih posećuju. Možemo da prenesemo istinitu sliku o Srbiji i da se borimo protiv predrasuda i klišea, koji još postoje. Takođe, da održavamo neformalni dijalog sa srpskim parlamentom da bi se utvrdio napredak i, ako je potrebno, da damo savete. Važno je, takođe, da će to biti mesto za organizatore konferencija, debata, okruglih stolova, odakle će se širiti realne informacije o Srbiji.