Srbija bez tapija

Naravno da je interes bespravnih neimara da što pre dođu do tapije, ali osnov za legalizaciju su pre svega rešeni imovinsko-pravni odnosi. Mnogima upravo taj papir nedostaje, zbog sporosti administracije, sudova, katastra, ali i zbog gradnje na tuđem zemljištu. Biće to ispit na kojem i treći put legalizacija može da padne.

U Srbiji je po novom zakonu podneto 346.056 zahteva za legalizaciju bespravno podignutih objekata - u centralnoj Srbiji 211.583, Beogradu 119.225, a u Vojvodini 15.248. Kada se dodaju i nerešene prijave za legalizaciju po ranije važećim zakonima, reč je o 617.658 predmeta.

- Ministar za prostorno planiranje Oliver Dulić više puta je pozvao lokalne samouprave da prilagode cene legalizacije platežnoj moći građana - kaže Aleksandra Damnjanović-Petrović, pomoćnik ministra.

- Ne želimo da visoka cena naknade za uređenje građevinskog zemljišta bude razlog za nedonošenje rešenja o legalizaciji. Nisu krive lokalne samouprave što podnosioci zahteva za legalizaciju nisu dostavili kompletnu dokumentaciju, ali one moraju da traže dopunu. Međutim, postoji bojazan da prijava za legalizaciju bude odbijena ako vlasnici, ni posle dva-tri poziva opštinara, ne dostave tražene papire. U tom slučaju vlasnik gubi pravo na legalizaciju, a njegov objekat biće srušen.

Deo posla treba da odradi i Ministarstvo za prostorno planiranje. Reč je, na primer - legalizacija velikih infrastrukturnih objekata. Sva javna preduzeća u Srbiji su, kako tvrdi pomoćnica ministra, podnela zahteve za legalizaciju objekata koji su bez dozvole građeni sredstvima iz budžeta. Ministarstvo sa malim brojem zaposlenih pokušava po prioritetu da rešava te zahteve i već je izdato više od 50 dozvola.

Po broju prijava, naravno, prednjači glavni grad, koji je za ovaj veliki posao formirao i poseban sekretarijat. Sa nerešenim starim zahtevima sada se u Beogradu obrađuje više od 200.000 predmeta, a u poslednjih šest meseci izdato je svega stotinak rešenja o legalizaciji. U istom periodu odbijeno je između 30 i 40 sugrađana, čiji će objekti biti srušeni.

Trenutno se u beogradskom Sekretarijatu za legalizaciju nalazi oko 187.000 prijava iz centralnih opština, dok ostale predmete rešavaju nadležni u sedam prigradskih. Čak 95 odsto nepotpunih zahteva za legalizaciju koji su predati u Beogradu usporava uvođenje bespravno sazidanih objekata u pravne okvire.

- Osim rešenih predmeta, još oko 200 odobrenih zahteva je upućeno Direkciji za građevinsko zemljište i kada bude isplaćena naknada za uređenje zemljišta, ti objekti će dobiti potrebne dozvole - rekao nam je Dalibor Biševac, zamenik sekretara za poslove legalizacije. - Do sada smo obradili više od 50.000 zahteva, za koje smo u većini slučajeva tražili dopunu dokumentacije. To nas je usporilo. Najčešći problem su nerešeni imovinsko-pravni odnosi.

Prema Uredbi Vlade Srbije, pravo na popust od 60 odsto za legalizaciju imaju vlasnici porodičnih kuća i stanova do 100 kvadrata, ali samo ako sa direkcijama za zemljište sklope ugovore do kraja ove godine. S obzirom na tempo kojim proces teče, pitanje je koliko će građana moći da iskoristi ovu pogodnost.

- Naravno da nećemo moći sve predmete da obradimo i završimo do kraja godine, ali produženje roka isključivo zavisi od gradonačelnika i Skupštine Beograda - kaže Biševac. - Jedino možemo da damo predlog da se produži period u kome pogodnosti mogu da se iskoriste, što ćemo i uraditi.

UŽICE: NEUKNjIŽENE PARCELE

U UŽICU je 150 vlasnika legalizovalo svoje domove, a još oko 850 predmeta biće rešeno narednih dana. Po starom i novom zakonu podneto je ukupno 10.000 zahteva za legalizaciju. Najveći problem su neuknjižene parcele na kojima su bespravno sazidani objekti. Na sreću, pravovremeno je obavljena obnova premera zemljišta, kao i izrada digitalnog katastra nepokretnosti, a to je preduslov za brzo rešavanje predmeta. (N. J.)

NOVI SAD: SKLOPLjENI UGOVORI

”ZELENO svetlo” za legalizaciju bespravno izgrađenih objekata, od ukupno 37.500 zahteva, do sada je dobilo 1.700 Novosađana, a njih oko 1.000 već je sklopilo ugovore sa Zavodom za izgradnju grada i počelo da otplaćuje naknadu, kaže, za “Novosti”, Srboljub Bubnjević, predsednik Gradske komisije za legalizaciju.

- U JP “Urbis”, čija je reč poslednja, primaju samo zahteve sa kompletnom dokumentacijom, a broj odbijenih je manji od dva odsto - kaže Bubnjević. - Reč je uglavnom o objektima izgrađenim ispod dalekovoda, na klizištima, zemljištu predviđenom za gradnju saobraćajnica ili drugim javnim površinama, pa legalizacija po zakonu nije moguća. Takvi objekti će biti srušeni, ali ne ove, već verovatno naredne godine.

Gradska uprava za urbanizam i stambene poslove do sada je uspela da obradi oko 17.000 zahteva i podnosioce obavesti šta im od dokumentacije nedostaje. (Đ. V.)

SUBOTICA: ČEKAJU SE DOPUNE

VIŠE od 6.000 Subotičana podnelo je zahtev za legalizaciju bespravno izgrađenih objekata po novom zakonu. Prema podacima Direkcije za izgradnju, na legalizaciju, zajedno sa ranije podnetim zahtevima, čeka više od 16.000 stambenih i poslovnih objekata. Veliki broj zahteva podnet je sa nepotpunom dokumentacijom, koju, kažu u Direkciji, građani moraju da dopune, dok oni koji su podneli kompletne prijave još čekaju odgovor da li je legalizacija moguća.

Na zahtev gradonačelnika Saše Vučinića, gradski parlament je usvojio smanjenje troškova legalizacije. (J. L.)

NIŠ: PRAVO NA ŽALBU

PREMA podacima Uprave za planiranje i izgradnju Niša, podneto je 29.000 zahteva, od čega 23.000 posle stupanja na snagu novog zakona. Do danas je pozitivno rešeno 260, 16 negativno (tim građanima je ostavljen rok da isprave nedostatke), dok je šest odbijeno. Pošto podnosioci imaju pravo žalbe, tek posle konačnog rešenja u upravnom postupku građevinska inspekcija ruši objekat.

Najveći problemi u procesu legalizacije su nerešeni imovinsko-pravni odnosi, a ima dosta i samo “golih” zahteva bez dokumentacije. (D. St.)