Dragin: Pune se rafovi

GRAĐANI ne moraju da strahuju od novih nestašica i prehrambenih kriza. Činimo sve da hrane bude dovoljno i da poljoprivrednike niko ne ucenjuje. I u toj borbi smo spremni da ”zaratimo” sa svim kartelima koji pokušavaju da diktiraju cene i izazivaju veštačke nestašice.

Ovo u intervjuu za ”Novosti” poručuje ministar poljoprivrede Saša Dragin, a na pitanje da li su opravdane kritike da i sam snosi deo odgovornosti za ”mlečnu krizu”, kaže:

- Ne. Pravih razloga za krizu nema i nju su izazvali isključivo monopolisti. Prerađivački sektor mora da shvati da, ako su dve godine kupovali poljoprivredne proizvode po smešno niskim cenama i zaradili duplo više nego što su planirali, sada moraju da podele rizik poslovanja sa građanima i poljoprivrednicima.

* Da li dogovor koji ste postigli sa proizvođačima mleka znači da je kriza snabdevenosti gotova?

- Očekujem da tržište bude normalizovano u oktobru. Od direktora ”Imleka” Slobodana Petrovića dobili smo uveravanje da će oni povući količine namenjene izvozu i plasirati ih na domaće tržište. Takođe, dogovorili smo se da se cene ubuduće usaglašavaju i sa ostalim otkupljivačima mleka, tako da farmeri koji predaju svoje mleko ”Imleku” neće imati probleme.

* A šta će Ministarstvo uraditi?

- Sva sredstva koja budu raspoloživa, a videćemo koliko će to tačno biti, upotrebićemo za podsticanje mlekarske proizvodnje. Nadamo se da ćemo za to rebalansom budžeta dobiti oko 1,2 milijarde dinara. Za to imamo podršku premijera, nadamo se da ćemo je dobiti i od ministarstava ekonomije i finansija.

* Da li je sve ovo moglo i ranije da se dogovori i izbegnu nestašice?

- Očigledno nije. Bitno je da su se poljoprivredni proizvođači po prvi put ujedinili sa jasno definisanim zahtevom prema prerađivačima da više ne pristaju da se otkupna cena spušta ispod svakog nivoa.

* I šta građanima garantuje da neće biti repriza prehrambenih kriza? Šta Ministarstvo čini da se ovakve situacije ubuduće spreče i da se obezbedi normalno funkcionisanje tržišta?

- Ove godine su subvencije poljoprivrednicima isplaćene još 15. jula, ranije nego ikad, i ta dodatna sredstva su im omogućila da zauzmu bolju poziciju za pregovore sa otkupljivačima. Bitno je i da se za sledeću godinu izborimo za dovoljno veliki budžet da bi sredstva mogla da budu raspoređena širem krugu proizvođača.

* Preti li nam nestašica još neke osnovne životne namirnice?

- Ne!

* Koliko su opravdani strahovi da zbog nepostojanja ograničenja količina žitarica koje mogu da se izvoze neće ostati dovoljno za domaće potrebe?

- Ove godine je posejano skoro pola miliona hektara, sa prosečnim rodom od 3,5 tona. Znači, ukupan rod je oko 1,5 miliona tona žita, kolike su i potrebe Srbije. Međutim, prelazne zalihe su oko 500.000 tona, one su rekordne i to može da ide u izvoz.

* Tvrdite da postoje karteli koji diktiraju cene, kako im stati na put i sprečiti ih da ucenjuju proizvođače?

- Država čvrsto stoji na stavu da građani moraju biti zaštićeni od svih oblika monopola, kartela i čini sve da obezbedi dovoljne količine osnovnih namirnica. Drago mi je što je posle mesec i po dana borbe, Vlada stala iza Ministarstva poljoprivrede i što se ovom problemu nazire kraj.

* Da li ste sumirali posledice suša i poplava?

- I pored toga što je bila izuzetno meteorološki nepovoljna godina, prosečan prinos pšenice nije ispod višegodišnjeg proseka, što je veoma bitno. Rod kukuruza će biti rekordan, sa sedam tona po hektaru.

* Kako će država pomoći pogođenim područjima?

- Pozdravljamo odluku da se protivgradna zaštita prebaci u MUP iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda, koji je pravio velike propuste u ovom važnom poslu. Ministarstvo pomaže na više načina: subvencionišemo osiguranje poljoprivrednih useva od vremenskih nepogoda sa 40 odsto, a u opštinama gde je proglašena elementarna nepogoda, ratari ove godine neće morati da plate zakup državnog zemljišta, niti poljoprivredni doprinos.

* Sa kakvim rezultatima će srpska poljoprivreda završiti ovu godinu?

- Ovu godinu obeležiće najveći uspeh srpske poljoprivrede kada je reč o izvozu i rastu proizvodnje. Oni su u prvih šest meseci za 25 odsto veći u odnosu za 2009, koja je bila rekordna sa dve milijarde evra dolara izvoza i 650 miliona dolara suficita. Mi smo jedina zemlja u celom okruženju koja ima suficit u razmeni poljoprivrednih proizvoda sa svetom.