Ekonomija

Prinos suncokreta - i za izvoz

N. S.

13. 09. 2010. u 20:55

Na poljima u Srbiji požnjeveno više od pola roda suncokreta. Kvalitet zbog vlage, nije na nivou prošlogodišnjeg

ŽETVA suncokreta na oko 150.000 hektara, koliko je pod ovom uljaricom u Srbiji, u punom je jeku. Do sada je, kako procenjuje Vladimir Miklič, rukovodilac Zavoda za uljne kulture novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, “skinut” rod sa gotovo 70 odsto površina, i na osnovu procena, može se očekivati da će uljarama biti isporučeno oko 300.000 tona suncokretovog semena.

Po hektaru je, kako objašnjava Miklič, i pored nešto lošijih vremenskih uslova, rodilo oko dve tone semena, a to je prinos u rangu višegodišnjeg proseka. Samim tim, suncokreta će biti dovoljno za potrebe Srbije, a takođe, i za izvoz.

- Teško je procenjivati konačan prinos, jer još uvek nemamo podatke o tome koliko je suncokreta stradalo od poplava, ali i od oluja - navodi Miklič. - Stanje varira od parcele do parcele, pa tako imamo i one ratare, koji su dobili i po 3,5 tone po hektaru, ali ima i takvih, čiji je prinos teško prelazi tonu po hektaru. Kvalitet, pre svega zbog dosta kiše i vlage, nije na nivou prošle i pretprošle godine, koje su bile idealne za suncokret.

Ratare, pored prinosa, daleko više interesuje cena suncokretovog semena. Slaviša Krulj, iz Đurđeva, pod suncokretom je imao 10 hektara. Prinos mu je bio nešto veći od 3,3 tone po hektaru.

- Do pre nekoliko dana za suncokret se nudilo i po 42 dinara za kilogram, ali, većina uljara plaća avansno, 36 dinara po kilogramu - ističe Krulj. - Cena je, međutim, sada u padu, pošto su mnoge uljare počele da nabavljaju suncokret iz uvoza. U susednim zemljama, naime, mogu da ga nabave i za 290 evra po toni, tako da cena od oko 400 evra po toni, jednostavno, nije mogla dugo da se održi. U svakom slučaju, cena je daleko bolja nego lani, a ratari su uglavnom mnogo zaduženi, pa im i pored dobre cene, neće ostati mnogo novca.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije