MMF: Paket pomoći od oktobra

SVI uslovi koji su do sada pred Srbiju, u okviru aranžmana sa MMF postavljeni, prema tvrdnji stalnog predstavnika Fonda za Srbiju Bogdana Lisovolika, sadu su ispunjeni.

- To jeste dobra vest, ali voleli bismo i brži napredak u strukturnim reformama, naročito u oblasti efikasnosti javne potrošnje, posebno u zdravstvu i obrazovanju - kaže u razgovoru za "Novosti" Lisovolik. - Neophodne su i šire reforme poslovnog okruženja. Na primer, brži napredak "giljotine propisa", puna primena nedavno donetih zakona o konkurenciji i javnim nabavkama, kao i zaustavljanje nekoordinisanog određivanja raznih naknada na svim nivoima države. Priprema boljeg poslovnog okruženja nije formalni uslov programa koji imamo sa Srbijom, ali je napredak u ovoj oblasti ključ da se u srednjoročnom periodu ostvari kvalitetniji privredni rast.

Ove pregovore obeležilo je odobravanje viših isplata penzionerima, socijalno ugroženima, poljoprivredi, subvencija za kredite...

- Fond svoju ulogu vidi u tome da ukaže na količinu raspoloživih resursa u skladu sa odgovornom politikom. Za sada procenjujemo da je raspoloživo šest milijardi dinara, što je znatno ispod iznosa koji su predstavljeni kao zahtevi za dodatne troškove. Dakle, verujemo da se neke teške i nepopularne odluke moraju doneti. Što se tiče raspodele tih šest milijardi dinara, na vladi je da odredi prioritete njihovog trošenja. Jedini izuzetak je socijalna pomoć za najugroženije, za koju verujemo da treba da ima prioritet.

* Prilikom pregovora o prošloj reviziji postignut je dogovor da jednokratnu nadoknadu dobiju zaposleni u javnom sektoru, penzioneri, siromašne opštine... U međuvremenu, naknadu su dobili samo zaposleni. Mislite li da je dobro što su pomoć dobili prvo oni koji su najmanje ugroženi?

- Razumemo da je fiskalna situacija zategnuta. Takođe, poštujemo odluku vlade u izboru pri sprovođenju budžeta. Ali, verujemo da je sprovođenje socijalnog paketa ugovoreno prilikom četvrte revizije prioritet i nadamo se da će to uskoro da se okonča. Vlada se sa tim slaže i planira da nastavi da pruža ovu, dodatnu socijalnu pomoć najkasnije do oktobra.

* Stiče se utisak da se misija Fonda nikada nije, u ovoj meri, bavila zaštitom socijalno najugroženijih....

- To nije sasvim tačno. Socijalna zaštita najugroženijih je uvek bio naš prioritet u toku ovog programa, posebno imajući u vidu ozbiljnost globalne i regionalne krize. Na primer, od samog početka socijalna potrošnja je zaštićena od smanjenja u realnim uslovima, čak je dozvoljeno i značajno povećanje izdvajanja za dobro ciljane socijalne programe. Takođe, sprovođenje novog Zakona o socijalnoj pomoći biće jedan od naših prioriteta prilikom predstojećih razgovora o budžetu za narednu godinu.

* U Srbiji se svakodnevno najavljuju poskupljenja. Vlada je suzdržana u odobravanju novih cenovnika firmama koje su u njenom vlasništvu. Da li je dobro da se kroz očito sputavanje normalnog rada ovih firmi čuva socijalni mir?

- O povećanju cena koje su pod kontrolom države mora da se razmišlja na dva načina. Prvo, kroz njihovu predvidivost olakšava se ciljanje projektovane infalcije. To je i razlog zašto NBS već dve godine ima potpisan memorandum sa Vladom o ciljanju inflacije, tako da se ta povećanja cena unapred koordinišu. Drugo, to mora biti u skladu i sa "zdravljem" preduzeća koja su pogođena, naročito javnih komunalnih preduzeća. Tim firmama se, naime, mora omogućiti da imaju sredstva za održavanje i investicije. Takođe, ove kompanije mora država da ohrabri da se restrukturiraju i smanje troškove. Ali, ako prave gubitke, nema mnogo alternativa povećanju cena, iako je za najugroženije kategorije stanovništva, svakako, potrebno obezbediti socijalnu pomoć.

RIZIČNO ZADUŽIVANjE I DOMAĆA ŠTEDNjA

* SAGLASILI ste se da Srbija može da poveća javni dug do 45 odsto svog BDP. Mislite li da to ne nosi opasnost da postanemo prezaduženi?

- Taj nivo je maksimum koji Srbija može sebi da priušti, s obzirom na kreditni rejting BB minus, značajne obaveze indeksirane u stranoj valuti, visoke kamatne stope za nove pozajmice i visok nivo ukupnog spoljnog duga Srbije, koji već sada iznosi blizu 80 odsto njenog bruto društvenog proizvoda. Zato prelazak na novi ekonomski model ne treba finansirati kroz zaduživanje, već na manje rizičan način - kroz direktne strane investicije i domaću štednju.