Čista savest prema sudijama

SUDIJE i tužioci koji u postupku opšteg izbora nisu izabrani na sudijsku, odnosno tužilačku funkciju, imaju pravo na naknadu plate koju su imali u trenutku prestanka dužnosti do donošenja odluke Ustavnog suda po njihovim žalbama. Ovakvom odlukom Ministarstvo pravde izašlo je u susret zahtevima Društva sudija Srbije i Udruženja javnih tužilaca, i to je izraz naše jasne volje da aktivno sarađujemo sa strukovnim udruženjima.

Ovako ministarka pravde Snežana Malović odgovara na primedbe zašto se nereizabrane sudije i tužioci i dalje finansiraju iz budžeta.

- Nezahvalno je prejudicirati kada će Ustavni sud doneti odluke po žalbama, jer je to isključivo u njegovoj nadležnosti. Napomenuću da pravo na isplatu plate prestaje ako nakon 1. jula 2010. neizabrani zasnuju radni odnos, bez obzira na to da li je do tada doneta odluka Ustavnog suda po žalbi. Kada je reč o predlogu Društva sudija, nerealno je očekivati da se do odluke Ustavnog suda ljudima koji u postupku opšteg izbora nisu prošli, jer je ocenjeno da ne ispunjavaju kriterijume dostojnosti, poveri da obavljaju tako važnu funkciju. Šta bi to značilo, na šta bi to ličilo? Kako bi na tako nešto reagovali građani?! Ali, oni koji nisu izabrani zbog neispunjavanja kriterijuma stručnosti i osposobljenosti, mogu da budu angažovani kao stručni saradnici.

* Imate li saznanja koliko je sudija prešlo u advokate, a koliko njih se učlanilo u stranke? Jesu li tačni podaci naprednjaka?

- Advokatura je najbliža grana sudskoj ili javnotužilačkoj profesiji i bilo je očekivano da najveći broj neizbaranih potraži u njoj posao. Prema poslednjim podacima, u advokate je prešlo oko 120 njih, pretpostavljam da je sada ta brojka nešto veća. Ne znam koliko se učlanilo u stranke. Prema izjavama predstavnika SNS, taj broj nije mali. Podsetiću da bi do odluke Ustavnog suda trebalo poštovati Ustav i zakon, koji su jasni - sudijska funkcija je nespojiva sa članstvom u političkoj partiji. Moje lično mišljenje je da ta stranka koristi situaciju u kojoj su se ovi ljudi našli zarad bagatelnih političkih poena, ne vodeći računa o njihovom daljem profesionalnom angažmanu.

* Očekujete li da će se jedan broj sudija posle završenih postupaka pred Ustavnim sudom, ipak, vratiti na posao?

- Odluka o žalbama sudija i tužilaca je na Ustavnom sudu i uverena sam da će najviša sudska instanca na osnovu pojedinačnih obrazloženja moći da sagleda sve činjenice kojima su se Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca rukovodili. Tako će rad ova dva tela proći najvišu kontrolu. Sigurna sam da smo posao obavili savesno i na najbolji mogući način. Međutim, podsetiću da je VSS bio suočen i sa tim da su pojedini kvalitetni kandidati konkurisali samo za jedan sud, a ispunjavali uslove za sud višeg ranga, i da su u naknadnim konkursima za popunu upražnjenih mesta imali prednost, što će biti praksa i ubuduće. Nažalost, pojedini predsednici sudova u izveštajima o radu sudija nisu izneli verodostojne podatke, pa je moguće da je i tu došlo do propusta koji će, nadam se, biti ispravljeni. Svi koji ispunjavaju kriterijume stručnosti, dostojnosti i osposobljenosti imaće šansu na dodatnim konkursima.

* Kakve su ocene evropskih institucija oko reformi pravosuđa, ima li primedbi i da li je nešto već otklonjeno?

- Ministarstvo pravde je u stalnom kontaktu sa predstavnicima Evropske komisije, sa kojima smo oformili zajedničku komisiju koja nadzire sprovedenu reformu. Molba EK je da se, dok traje rad ove zajedničke komisije, dokumentacija ne iznosi u javnost. Rezultati, primedbe i komentari trebalo bi da se reflektuju kroz njihov izveštaj, koji će, očekujem, biti podnet sredinom novembra. Tada će se tačno videti šta je dobro urađeno, šta su zamerke, a šta korigovano. Više puta do sada sam ponovila da smo otvoreni za sve sugestije i smernice, kako međunarodne, tako i domaće stručne javnosti i strukovnih udruženja. Interes svih nas je uspostavljanje nezavisnog, objektivnog, transparentnog i efikasnog pravosuđa.

* A vaše lične impresije? Imate li vi neku primedbu?

- Korenita reforma pravosuđa stres je za svaku demokratsku državu, pa i za tranzicionu Srbiju sa krhkom demokratijom. U novom sistemu, mesta ima samo za najbolje, stručne i dostojne sudijske funkcije, koji će raditi efikasno i u interesu građana. Jasno je da je u tako sveobuhvatnom poslu, koji je bio neophodan, moglo doći do grešaka. Pažljivo analiziramo, pratimo i blagovremeno reagujemo na svaku nepravilnost. Drago mi je da znam da se sudski postupci sada odvijaju neometano i da je konačno sudski epilog dobila i najduža parnica u istoriji Srbije, koja je trajala pune 32 godine. To ubuduće neće biti dopustivo. Najvažnije je da se promeni svest kod sudija o tome da treba da budu dostojni predstavnici struke. Ne sme da se ponovi da sudija nedoličnim ponašanjem i postupanjem vređa instituciju u kojoj radi, da porotnici i stranke strahuju da li će se uopšte pojaviti na suđenju i da li će biti u trezvenom stanju. To je samo jedan segment koji smo opštim izborom ispravili, da ne pričam o korumpiranosti i nestručnosti.

* Kada se očekuje definitivno potpisivanje Sporazuma o izručenju sa Crnom Gorom?

- Očekujem da će do zaključenja Sporazuma o izručenju sa Crnom Gorom doći u najkraćem mogućem roku, s obzirom na to da je tekst Sporazuma Vlada već usvojila, a da je Ministarstvo pravde Crne Gore pripremilo platformu Sporazuma, i očekuje se da je crnogorska vlada uskoro usvoji.

* Verujete li da u Podgorici postoji iskrena namera da se Šarić i članovi njegove grupe izruče i kada je to realno?

- Nijedna ozbiljna zemlja neće dopustiti da se na njenoj teritoriji kriju optuženi narkodileri. Tu prvenstveno mislim na prvooptuženog Šarića. Saradnja pravosudnih organa ne sme da bude predmet političkih manipulacija, jer organizovani kriminal nije problem jedne države, već regionalni problem, gde nema mesta političarenju. Lično očekujem da će po potpisivanju Sporazuma doći i do njegove realizacije u praksi, tačnije do izručenja okrivljenih državljana Crne Gore koje Srbija potražuje zbog udruživanja u kriminalni klan Darka Šarića.

* Iz Ministarstva pravde bilo je više najava da će u okviru istrage o ”slučaju Šarić” isplivati i imena nekih političara...

- Specijalni tužilac Miljko Radisavljević, po podizanju optužnice protiv Darka Šarića u delu koji se odnosi na pranje novca, jasno je rekao da time finansijska istraga nije završena i da se vodi novi pretkrivični postupak na osnovu saznanja i podataka o drugim plasmanima novca za koje se osnovano sumnja da potiču iz prometa kokaina. Šarićeva kriminalna grupa nije običan narkoklan, reč je o mafiji transnacionalnog karaktera, koja je pokušala da legalizuje novac stečen kriminalnim radnjama ulaganjem u privredu. Teško je zamisliti da u tom segmentu nisu imali pomoć moćnih i uticajnih ljudi. Sačekajmo da tužilaštvo obavi posao i građani Srbije će videti ko je i sa kim sarađivao.

* Da li je bilo nekih pritisaka da se sa istragom u tom pravcu ”prikoči”?

- Kada imate tako ozbiljan kriminalni klan međunarodnog karaktera, kakav je Šarićev, koji je u proteklom periodu imao uticaj i moć, teško je zamisliti da će sedeti skrštenih ruku i gledati kako im se oduzima imperija koju su stekli na prljav način. U strahu i želji da izbegnu krivičnu odgovornost oni ne prezaju ni od čega. To se pokazuje, ne samo kroz pretnje koje su upućivane, već i kroz čitav niz drugih aktivnosti: počev od minimiziranja značaja, pa do potpunog dezavuisanja aktivnosti koje se preduzimaju na planu borbe protiv organizovanog kriminala. Međutim, uverena sam da nadležni državni organi imaju sve preduslove da uspešno okončaju postupak protiv te grupe, jer postoji nesumnjiva politička volja i podrška javnosti.

* Pripadnici ”zemunskog klana” okupljaju se pod istim krovom, tj. u istom zatvoru. Koliko bi to moglo da bude opasno?

- Uverena sam da opasnosti nema. Posebno odeljenje KPZ u Požarevcu jedan je od najbezbednijih zatvora u Srbiji. Zdanje je opasano zidovima višim od četiri metra, ima četiri osmatračnice i blindirana metalna vrata debljine desetak centimetara, sa elektronskim otvaranjem i zatvaranjem. Prema osuđenima koji borave u Posebnom odeljenju požarevačke ”Zabele” primenjivaće se pooštren režim, koji podrazumeva da su osuđenici sami u ćeliji, a da dodir sa spoljnim svetom imaju pod strogom kontrolom zatvorske uprave i suda, izuzev kontakata s advokatom.

STATUS KANDIDATA DO MARTA

* OPOZICIJA je neumorna u zahtevu za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Da li uskoro možemo i da ih očekujemo?

- Pravilo je da opozicija traži izbore, čak i kada ti izbori ni njoj ne donose ništa dobro. To je jedan od načina da se pokaže da ima kritički stav. Izbora, sigurna sam, neće biti sledeće godine, jer ne bi doneli nikakvu promenu na političkoj sceni.

* Kad očekujete status kandidata za EU?

- EU integracije su cilj od koga Srbija neće odustati. Lično očekujem da će se to dogoditi početkom sledeće godine, odnosno do marta 2011. Vlada Srbije ulaže maksimalne napore kako bi se to ostvarilo i svesni smo da je pretpostavka za to završetak saradnje sa Haškim tribunalom, odnosno hapšenje preostala dva begunca - Ratka Mladića i Gorana Hadžića. Srbija čini sve da ih uhapsi, i da se reformski procesi uspešno okončaju.