Skalpel pomaže stoti put

U PRIVATNOM Kliničko-bolničkom centru Beograd u četvrtak će na kardiohirurgiji biti operisan stoti pacijent o trošku zdravstvenog osiguranja. To je Tomislav Lazić (69) iz Zaječara. Da se nije odlučio za operaciju kod privatnika, Tomislav bi na operacioni sto u Institutu "Dedinje", gde je bio na listi čekanja, legao tek za godinu dana, u avgustu 2011!

Ovom pacijentu je neophodna rekonstrukcija dva srčana zaliska, a operisaće ga dr Petar Vukićević, kardiohirurg. Za zahvat u ovom KBC, od 1.100 pacijenata sa listi čekanja u prvom krugu izjašnjavanja, opredelilo se 350 ljudi. Upiti su ponovo poslati na adrese 2.300 pacijenata i u RZZO kažu da je sve više zainteresovanih za operaciju u KBC Beograd.

- Sve su to teški pacijenti, ljudi sa kraja listi čekanja, koji i po dve i po godine čekaju zahvat - objašnjava dr Vukićević. - Ovde ne čekaju operaciju duže od 20 dana. Uskoro ćemo operativni program sa sadašnje dve da proširimo na tri, pa i na četiri operacije dnevno. Naš cilj je da godišnje radimo 1.000 operacija na srcu o trošku zdravstvenog osiguranja.

Dragan Pavlović, menadžer ovog KBC, kaže da je cena od 490.000 dinara, koliko RZZO plaća ugradnju bajpasa, daleko ispod ekonomske.

- Mi smo prva privatna zdravstvena ustanova koja je dobila dozvolu da radi kardiohirurgiju i ugovaranje sa državom, prvo operacija na srcu, a zatim i koronarografija, a to je za nas veliki zamajac - priča Pavlović. - Kada smo pravili koncepciju ovog centra gledali smo koje grane medicine su najzagušenije u državnom zdravstvu, gde postoje duge liste čekanja za dijagnostiku i operacije, i spremni smo da svoje kapacitete ponudimo državi i u drugim oblastima medicine: oftalmologiji, ortopediji...

Oftalmologija u privatnom KBC treba da startuje ovog meseca. To zahteva i kadrovsko pojačanje. Ovde trenutno radi 140 ljudi, od kojih su 20 profesori, a u toku je prijem još 40. Pavlović kaže da sva odeljenja - interna medicina, ginekologija, ortopedija, pedijatrija, kardiologija, urologija, neurologija, a naročito radiološki centar opremljen magnetnom rezonancom, skenerom, ultimaks i digitalnim rendgenima, imaju posla iako je ovo još mlada zdravstvena ustanova.

- Naše velike šanse su i u medicinskom turizmu - uveren je dr Vukićević. - U svetu se godišnje u medicinskom turizmu "okrene" 60 milijardi evra. Koronarni bajpas, recimo, u Ženevi košta 40.000, a ovde 8.000 evra. Tu šansu treba iskoristiti.