Šefu garantovana kazna

ZA svaku nervozu na poslu kriv je - šef. Ovo, istina, pojednostavljeno tumačenje Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, čija primena počinje u subotu, zadaće mnogo glavobolja rukovodiocima. Novim propisom dodatno je pojačana odgovornost poslodavaca, bez obzira na to da li je šef zlostavljač, posmatrač ili ne primećuje lošu klimu među radnicima.

Iako nije precizirano šta je zapravo mobing, od šefova se očekuje da tu pojavu jasno prepoznaju, kao i da zaštite radnike od zlostavljanja, ali i da prijave svakoga za koga sumnjaju da se ponaša nedolično. U suprotnom, za "neosetljivost" mogu da budu kažnjeni i sa 800.000 dinara.

I dok u Uniji poslodavaca ovaj propis ocenjuju potpuno nepotrebnim, jer se sličan može naći u još samo četiri evropske zemlje, u Ministarstvu rada i socijalne politike i Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova kažu da je on neophodan.

- Do sada su radni sporovi trajali u proseku po četiri godine, uprkos zakonskoj obavezi da se okončaju za šest meseci, a 90.000 izvršenja starije je od dve godine! Zbog neprimereno dugih suđenja ovakva situacija nas vodi direktno u Strazbur - ocenjuje Olga Kićanović iz Republičke agencija za mirno rešavanje radnih sporova, i dodaje da je mobing "skup medicinsko-socijalno-ekonomski fenomen". - Žrtva gubi zdravlje (u momentu prijave skoro sve žrtve su na bolovanju), a gubi i poslodavac jer mu je radnik neproduktivan. U "Folksvagenu" su izračunali da je godišnja šteta od mobiranog radnika između 25.000 i 50.000 evra. Gubitnik je, na kraju, i država.

Poslodavci, međutim, smatraju da će zakon doneti više štete nego koristi. Jer, sve se svodi na subjektivna tumačenja.

- Sve sudske troškove plaća poslodavac, a takse su poskupele za 500 do čak 2.000 odsto, pa će najviše profitirati država - objašnjava Dragoljub Rajić, iz Unije poslodavaca Srbije. - Drugo, u zakonu stoji privremena mera da se mober odvoji iz sobe u kojoj je žrtva, a zanemaruje se činjenica da u Srbiji čak 47 odsto firmi radi u jednoj prostoriji.

U Uniji dodaju i da je Srbija specifična po svojoj neefikasnoj proizvodnji, pa bi svaka promena u dinamici posla mogla biti tumačena kao "nezakoniti pritisak".