Kraljevica otkriva tajne

DRŽAVNA Komisija za otkrivanje i obeležavanje tajnih grobnica nastalih posle oslobođenja 1944. godine koja je oformljena posle velike medijske akcije „Novosti“, u četvrtakće podneti zvaničan zahtev tužilaštvu za započinjanje ekskumacije posmrtnih ostataka na brdu Kraljevica kod Zaječara!

To će praktično i simbolično da označi početak velikog posla - pronalaženja i obeležavanja mnogih tajnih stratišta u Srbiji, o kojima je detaljno pisao naš list u dramatičnom jednomesečnom feljtonu prošle godine, zajedno sa Institutom za savremenu istoriju. Otkopavanje istine – počinje!

U narednih deset dana, čim tužilaštvo da „zeleno svetlo“, preći će se na prvu fazu - sondiranje terena i potvrđivanje zaječarske lokacije na kojoj se osnovano sumnja da je zakopano oko 700 leševa, žrtava komunističkih oslobodilaca.

Posle toga, ako se brojni dokazi da postoji tajno gubilište potvrde, odmah će započeti iskopavanje posmrtnih ostataka, njihovo premeštanje na gradsko groblje u Zaječaru, dostojanstveno sahranjivanje i obeležavanje mesta sa spomen-pločom koju će da postavi država!

- Sondaža i ekshumacija na prostoru površine oko 20 puta 30 metara, mogli bi da budu završeni u narednih mesec dana, a ceo posao sa sahranjivanjem na zaječarskom gradskom groblju biće gotov sigurno do zime - najavljuje Srđan Cvetković, sekretar državne komisije. - Odabrali smo Zaječar kao prvi zbog pouzdanosti dokaza. Jer, u Zaječaru imamo živog svedoka događaja na Kraljevici.

Otkopavanje i prebacivanje posmrtnih ostataka, kako objašnjava Cvetković, pratiće i objavljivanje publikacije sa preciznom mapom gde se tajna, masovna grobnica nalazi i dokumentovanim spiskom likvidiranih osoba. Uz to će biti priloženi i svi dokazi do kojih je Komisija došla.

Cvetković nam otkriva i da će, uporedo sa „otvaranjem“ zaječarskog stratišta, započeti do kraja godine ekshumacije na najmanje još dve lokacije u zemlji, od kojih će jedna biti u Beogradu.

Prema podacima Komisije, posle više od godinu od kako je feljton „Novosti“ završen, a oni počeli da rade, utvrđeno je da u zemlji ima najmanje 150 masovnih tajnih grobnica, i oko 7.000 žrtava komunističkog terora za koje su nađeni dokumentovani dokazi. Ti podaci se svakodnevno ažuriraju, a brojke povećaju.

- U Smederevskom okrugu na spiskovima je više od 800 ubijenih, u Leskovcu oko 650, Braničevskom kraju oko 500, toliko i u Čačku i Valjevu - navodi Cvetković.

Najveću riznicu dokaznog materijala, članovi Komisije pronašli su u aprilu u arhivama BIA, sa kojih su skinute oznake tajnosti. Tu su pronađene knjige i spiskovi sa imenima streljanih i tajno pokopanih, koje su decenijama strogo čuvane „pod katancem“.

- Za mnoge delove zemlje smo našli kompletirane spiskove koji su dostavljeni tadašnjoj državnoj bezbednosti. Ali, na primer, nismo pronašli spiskove streljanih u Beogradu, na Kosovu, Kladovu, Negotinskoj krajini, Sandžaku. Pretpostavljam da ta dokumenta ili nisu predata ili su završili u „privatnom posedu“ - navodi Cvetković.

Iz Komisije apeluju i na sve koji u privatnim arhivama i „fiokama“ imaju u posedu neki „sklonjeni“ dokument sa spiskovima likvidiranih ljudi - „narodnih neprijatelja“, da im ga dostave na obradu.