Ne želim partijsku knjižicu

NISU me zvali lideri stranaka da bi mi ponudili angažman, ali i ako bude poziva siguran sam da se neću baviti politikom. Moje ljubavi ostaju biznis i košarka.

To je recept za budućnost koji u ekskluzivnom razgovoru za "Novosti" otkriva Miodrag Babić, donedavno prvi čovek "Hemofarma", čije je iznenadno povlačenje sa svih funkcija u vršačkom farmaceutskom gigantu i "Štadi" šokiralo privredne krugove u Srbiji.

* Je li tačno da je koncepcijski sudar sa partnerima iz "Štade" razlog vašeg odlaska posle skoro tri decenije?

- Bilo bi preoštro reći da je posredi koncepcijski sukob. Pre bih rekao da je u pitanju nerazumevanje ekonomske situacije u Srbiji koja svakako nije dobra. "Štada" je puno uložila i ima svoja očekivanja. Ali, nisu mogli da prihvate nove okolnosti i veliku nelikvidnost koja pogađa proizvođače lekova. A, ova godina je kritična i teškoće koje je donela mogu da se reše samo uz pomoć vlade i ministarstva. "Hemofarm" kao vodeći proizvođač u Srbiji je i najizloženiji tom nepovoljnom trendu. U takvim okolnostima najjednostavnije je bilo da se povučem.

* Pričalo se i da vas je Dinkić mesecima ubeđivao da se učlanite u njegove Ujedinjene regione Srbije i da je to jedan od razloga vašeg povlačenja...

- Odmah da razjasnimo: moje povlačenje nema nikakve veze sa nesporazumima sa Dinkićem. Mi smo to prećutno raščistili. Naši nesporazumi su okončani davno. Čak smo se posle toga i sastajali vezano za probleme nelikvidnosti farmaceutske industrije. Naš Pokret "Vršačka regija - evropska regija" nije hteo da se izgubi u Uniji regiona Srbije. To je bila naša odluka i nadam se da je Dinkić tu odluku shvatio.

* A, je li tačno da ste se zbog Dinkićevih pritisaka žalili Dačiću i Tadiću?

- To su medijske spekulacije koje nemaju veze sa istinom, jer nisam nikog obaveštavao. Čak i da je bilo pritisaka, verujte da bi Dinkićev pritisak bio blagi povetarac u odnosu na ono što sam preživeo u prošlim vremenima. Moj rezon je da se sa političkim liderima sastajem samo ako treba poslovno da se konsultujemo, a ne da od njih nešto tražim. Intervencije takve vrste nikada nisu trebale ni "Hemofarmu", ni meni kao uspešnom menadžeru.

* Ko vas je od političara prvi pozvao kad ste objavili da se povlačite sa čela "Hemofarma"? Jesu li vam nudili partijske knjižice?

- Niko me nije zvao. Sticajem okolnosti, razgovarao sam samo sa ministrom Slobodanom Milosavljevićem o poslovnim planovima. Apsolutno nije bilo ponuda za politički angažman. Bilo je samo ponuda od mojih kolega privrednika da zajedno započnemo neki drugi biznis.

* I šta ste im rekli?

- Razmisliću još. Iako ne mogu da budem neaktivan, nema potrebe za žurbom. Ugovor mi ne dozvoljava da se godinu dana bavim poslovima iz oblasti farmacije.

* Po nekoj logici, mogli biste najpre da se priklonite socijalistima, jer vaš pokret "Vršačka regija" sa njima ima jedinstven odbornički klub...

- Sa SPS smo formirali klub iz čisto praktičnih razloga, jer ni mi ni oni nismo imali dovoljno mandata da oformimo odborničku grupu. Nećete verovati kada vam kažem da mi je Nenad Čanak predložio da idemo sa socijalistima.

* Priča se i da biste kao prijatelj Bojana Pajtića mogli da nastavite karijeru u pokrajinskoj vladi...

- Poštujem Pajtića, ali ne mogu da kažem da smo bliski. Pokazao je razumevanje za Vršac i za ideje našeg Pokreta, ali to ne znači da ću se preseliti u vojvođansku vladu.

* Ne vidite sebe ni kao gradonačelnika Vršca?

- Ne. Imam odličnu saradnju sa mladim ljudima koji su mentalno i fizički sposobniji za taj posao koji traži mnogo jurnjave. To mi u 59. godini zaista ne treba. Nastaviću da pomažem Vršcu i istrajaću u ideji da to bude lep grad u kojem se još bolje živi. Vršac je sa svojom okolinom na dobrom putu da bude prava, dobra evropska regija i na tome ću uporno da radim kroz Pokret čiji sam inicijator i kroz Fondaciju koja uspešno radi već sedamnaest godina.

* Možda vaš angažman u partijama koči ranija bliskost sa SPS, DS, pa čak i DSS...

- Nije dobro za biznismena da se strogo opredeli za jednu stranku. Zato nikada nisam bio čovek klišea i odbijam takve etikete. Mnogi zaboravljaju da ovaj posao ne može da se radi ako nemate komunikaciju sa onima koji su na vlasti, sa resornim ministarstvima. Jer, oni su vam najveći kupac, pošto drže bolnice, i najveći finansijeri, pošto drže Fond. Ali, to ne znači klanjanje svakoj partiji koja je na vlasti.

* Zašto ste onda odabrali "Vršački region"? Verujete li da će regionalizacija stvarno doneti korist ili će biti jezgro nekog budućeg separatizma?

- Koncept ravnomernog razvoja Srbije napušten je pre više od dve decenije. Ideja o regionalizaciji Srbije je u osnovi dobra, ali ne sme da bude naopaka. Jer, ona treba da bude deo državnog projekta, a ne samo zamisao jednog ministra. S druge strane, ako zameramo Beogradu da se sve koncentriše tamo, neće nam biti pravo ni ako se to isto čini u Novom Sadu. Prenošenje nekih nadležnosti na pokrajinu nije najava separatizma, već se traži dodatna odgovornost Vojvodine za sebe.

* Pre pet godina rekli ste da će Srbija ući brže u EU nego što se očekuje. Mislite li i danas tako?

- Ne, nažalost. Očigledno je da smo ubistvom Đinđića izgubili dragoceno vreme, a u međuvremenu su se i okolnosti promenile. Zamor od proširenja EU je očigledan, a imamo i neraščišćenu poziciju oko KiM. Zato ne treba stalno ponavljati da je EU jedina naša opcija. Dobro bi bilo da radimo i na drugim opcijama i da što bolje iskoristimo ovaj vakuum do punopravnog članstva.

* Postoji li opasnost da veliki privrednici izmeste poslove izvan Srbije?

- Realno postoji. Kapital uvek traži bolje uslove. Mi, na nesreću, imao velike kamate kada je reč o finansiranju i nesređeno tržište. Uz to, imamo i osobinu da se ne mirimo sa uspehom naših ljudi. To može da opredeli privrednike da odu iz Srbije.

* I domaća farmaceutska industrija uklopila se u to sivilo. Preti li joj kolaps pod najezdom stranih proizvođača, koji je iscrpljuju dampingom?

- Ako se prema njoj odnosimo kao prema pastorčetu, onda i to može da se desi. Recimo, da bi se uvezao lek iz Pakistana pogoni proizvođača se ne sertificiraju. Pitam se i zašto plaćamo 18 odsto PDV na uvoz sirovina za lekove, a za gotovi lek se plaća osam odsto? Neravopravan je tretman i kada govorimo o carinskim dažbinama. Dajemo robu, a rokovi plaćanja su čak do 300 dana. I još se produžavaju! A, onda vam vlada kaže da narod mora da ima lekove. Činjenica je da su cene lekova domaćih proizvođača na nivou 62 odsto inodomicilnih. Pri tom, domaći proizvođači pokrivaju 80 odsto potrošnje kada gledamo kroz pakovanja, a to je samo 40 odsto u finansijskom smislu. Mi se susrećemo sa konkurencijom 307 proizvođača i dobavljača lekova. Damping je metod kojim se eliminiše konkurencija i tome inostrane kompanije pribegavaju.

* Da li je u javnosti prenaduvana moć kluba "Privrednik", čiji ste bili prvi predsednik? Je li to zaista vlada u senci?

- "Privrednik" nikada nije bio, niti će biti vlada u senci. Pripisuje nam se više nego što realno jesmo. Možda je ta fama stvorena zato što se nedovoljno javno ne izjašnjavamo o aktuelnim temama i zbog toga bi klub trebalo da bude otvoreniji.