Kult jači od porekla

KOVČEŽIĆ sa česticama moštiju više od 40 svetaca koje je nedavno na poklon dobio Saborni hram Hrista Spasitelja u Banja Luci čini samo mali deo relikvija koje se nalaze u posedu Srpske pravoslavne crkve. Za ruku svetog Jovana Krstitelja, česticu Časnog krsta, mošti svetog kralja Stefana Dečanskog ili Čudotvornu ikonu Bogorodice Filermose gotovo da su svi čuli, međutim, mnogo je manje poznato da gotovo nema manastira koji u svojoj riznici nema neku svetinju.

Vernici ovim predmetima prilaze sa verovanjem i dubokim poštovanjem, a smatra se i da najveći broj njih poseduje čudotvorne moći. Bezbrojne su priče o isceliteljskim čudima delova posmrtnih ostataka svetitelja ili predmeta koji su za života koristili. Ipak, za većinu delova moštiju koje se čuvaju u crkvama i manastirima ne postoje dokazi da su autentični niti je poznato njihovo poreklo.

Nisu retki ni glasovi koji ukazuju da relikvije stvaraju sopstvene kultove, bliske spiritualizmu, koji vernike udaljavaju od istinskog hrišćanstva.

- Moštima koje je naš Hram dobio na poklon prilazimo sa najdubljim poštovanjem, koje ovakve svetinje zaslužuju - objašnjava nam protojerej-stavrofor Ratko Radujković, starešina banjalučkog sabornog Hrama. - Nema sumnje da će ih neverujući ljudi uvek osporavati. Mi, međutim, imamo duboku veru sa kojom im pristupamo. Da li su autentične i originalne - ne ispitujemo, jer u njih verujemo. Samo će Gospod znati šta je istina.

Prema rečima oca Ratka, u Banjaluku su, između ostalih, stigle i čestice moštiju Prohora Pčinjskog, svetog vladike Nikolaja, arhiđakona Stefana, apostola Tome i Jakova, Jovana Zlatoustog, svetog velikomučenika Pantelejmona, svetih mučenika Maksima, Vikentija, Hristofora, Petra, svete Ursule... Među ovim predmetima je i komadić odeće svetog Jovana Šangajskog, kao i delić krsta na kojem je raspet Isus Hristos.

Pored banjalučkog i cetinjskog hrama, jedna od čestica Časnog krsta u posedu je i porodice Nikolić iz Župe prijepoljske. Njihova relikvija bila je izložena u Hramu svetog Save pre dve godine, kada joj se poklonilo više hiljada vernika.

Malo je poznato da se, pored moštiju svetih kraljeva iz dinastije Nemanjić, u hramovima SPC čuvaju i čestice moštiju svetog Teodora Stratilata (rimskog vojskovođe i hrišćanina iz četvrtog veka), ruka svetog Haralampija (propovednik iz drugog veka) kao i deo posmrtnih ostataka Svete Fevronije (ćerke rimskog senatora iz trećeg veka, poznate po mučeničkoj smrti).

Delovi moštiju kneza Lazara čuvaju se u nekoliko hramova SPC. Među njima je i Crkva Rođenja Presvete Bogorodice u Batajnici. U drvenom duboreznom kovčegu nalazi se ruka, izrađena od voska, u čijoj je nadlanici utisnuta čestica ostataka svetog kneza. Iako nije poznato sa kog dela tela vođe kosovskih junaka potiču čestice, svakodnevno ih celiva po nekoliko desetina vernika.

- Svete mošti dobili smo od episkopa braničevskog Ignjatija koji je sličan deo kneževog tela ustupio na čuvanje i pravoslavnom hramu svetog Vasilija u švedskom gradu Helsinborgu - objašnjavaju “poreklo” relikvije u ovom hramu. - Videvši ushićenje i radost naših vernika u Švedskoj zbog dobijanja ove relikvije, zatražili smo od vladike da i naša crkva dobije deo svetinje.

U SPC nerado komentarišu kultove posmrtnih ostataka svetitelja i pitanje njihovog porekla. Dominira mišljenje da relikvije treba poštovati, ali i dobro razumevati poruke koje one šalju. Kao negativan primer često se navode kultovi poštovanja određenih banalnih predmeta - štapova, odeće ili delova posuđa - koji se vezuju za određene svetitelje. Oni mogu imati istorijski ili kulturni značaj, što nema mnogo veze sa istinskim hrišćanstvom.