Na nastavu kreće 900.000 đaka

POMOĆ

- Podigla se velika prašina oko ovih komisija, a one su tu samo da pomognu, ne da odmažu učenicima - objašnjava za „Novosti“ Želimir Popov, pomoćnik ministra prosvete. - Komisiju će činiti roditelji, učitelji, školski pedagozi i psiholozi i predstavnici opština i gradova. Pratiće rad deteta i pronalaziti način da mu se pomogne. Priča da će deca za koju utvrde da nisu dovoljno spremna za školu biti vraćena kući ili na pripremnu nastavu, nije tačna. Komisija će, u takvim situacijama, ukazivati da detetu treba dodatna pomoć u učenju.

Ukoliko je, recimo, učenik Rom, koji ne zna dobro srpski, njemu će se organizovati dodatni časovi jezika. Ili, objašnjava naš sagovornik, ako je neko dete siromašno, pa mu nedostaje odeća, knjige ili neke druge stvari, komisija će pokušati da te probleme reši.

A biće ove godine u klupama više đaka kojima je potrebna dodatna pomoć, nego prethodnih. Jer, programom inkluzije, deca sa posebnim potrebama i đaci iz specijalnih škola sa lakšim psihičkim i fizičkim smetnjama, krenuće u redovne škole. U svakom razredu biće najviše po dvoje ovakve dece, a kada u odeljenje dođe jedno dete kome treba više od uobičajene pažnje, broj ostalih učenika će se u tom razredu smanjiti za tri.

- U sistem redovnog obrazovanja ulaze sva deca kojoj je na neki način u prošlosti bilo uskraćeno pravo na obrazovanje - objašnjava Popov. - Romi, na primer, zbog slabog znanja srpskog jezika postizali su loše uspehe, pa su pohađali specijalne škole. Upravo oni, očekujemo, činiće 85 odsto đaka obuhvaćenih programom inkluzije. Oko deset odsto biće deca sa lakšim telesnim smetnjama - slabovidost, otežano kretanje, loš sluh... Svega pet odsto biće učenici sa blagim mentalnim tegobama, a u njihovom radu pomagaće i obučeni stručnjaci iz specijalnih škola.

PREDRASUDE

Ove dece, procenjuje naš sagovornik, neće biti mnogo. Tek dvoje-troje u svakoj školi, ili 2.000- -3.000 u celoj Srbiji. Biće, pretpostavlja, otpora i dece i roditelja, ali sve predrasude, kaže, moraju se prevazići.

I u školama kažu da su spremni da prihvate učenike sa posebnim potrebama i da nastavnici čekaju dodatne obuke i seminare. Mada, kažu, bilo bi dobro da škole imaju više stručnog kadra, poput defektologa.

- I ranije smo imali decu sa posebnim potrebama, ali ona su upisivana samo kada su roditelji odbijali da ih upišu u specijalne škole - kaže Zoran Đorđević, direktor beogradske OŠ „Nadežda Petrović“. - Mnogo je lakše kada ta deca krenu od prvog razreda u redovnu školu, jer se onda ostali đaci naviknu na njih. U suprotnom, deca umeju da budu surova, da smišljaju nadimke, a dečaci i devojčice sa smetnjama se, onda, često suočavaju sa neprijatnostima.

Njegov kolega Jordan Ilić, direktor zemunske OŠ „Gavrilo Princip“, objašnjava kako će već od prvog dana školske godine početi prepoznavanje specifičnih potreba đaka.

- Posebne potrebe nemaju samo deca sa teškoćama, već i nadareni. I njima treba posvetiti posebnu pažnju - kaže Ilić. - Ima u tom programu još nedorečenosti, ali nadamo se da ćemo neke stvari rešavati u hodu.

A, ovoj generaciji osmaka trebalo bi da školska godina bude lakša nego njihovim prethodnicima. Jer, oni će od ove godine učiti po novom nastavnom programu. Neće biti novih predmeta, ali je, kažu pisci udžbenika, gradivo malo „rasterećeno“.

- U oviru biologije, odnosno ekologije, za osmi razred, đaci će učiti i o održivom razvoju - kažu u Zavodu za izdavanje udžbenika. - Osim klasičnih udžbenika za učenje su pripremljeni i video-sadržaji. Udžbenici su rasterećeni viška sadržaja, a akcenat u njima je na sticanju funkcionalnih znanja.

OSMACI

U Ministarstvu kažu da nema drastičnih promena za osmake, u odnosu na prethodne godine. Ali, ne znači da ih neće biti ubuduće.

- Ove godine krećemo u novu reformu nastavnog programa. Od poslednjih izmena prošlo je osam godina, što je mnogo. Potrebno je osavremenjivanje nastave na svakih pet godina. Važno je da pratimo trendove, okrećemo se rasterećenju učenika, školi koja uči da se misli i sadrži upotrebljiva znanja - analizira Želimir Popov.

A kao i prošle godine, i ove će prvaci dobiti besplatne udžbenike. Ova novina čeka i đake drugog razreda u celoj Srbiji, a petake samo u Beogradu, jer ih je grad častio kompletom knjiga. Prošle godine besplatne knjige imali su samo prvaci. Iako je prvobitno bilo zamišljeno da knjige nasleđuju naredne generacije prvaka, ovakav plan se, očigledno, izjalovio. Knjige nisu izdržale više od dva polugodišta, pa je država ponovo odrešila kesu za nove udžbenike za prvake, a spisku dodala i đake drugog razreda. Svake od narednih godina, uključivaće još jedan. Ove godine, đačke knjige olakšale su državni budžet za 420 miliona dinara!

Doduše, pred prvi septembar, koliko državna, iscrpljene su i roditeljske kase. Ali, ni ove godine, kao i prethodnih, većina mama i tata nije žalila da svoje đake na početku školske godine „ponovi“ od glave do pete, da kupi nove torbe, pernice, patike. Knjige, sveske i ostala oprema podrazumevaju se.

A od đaka, i roditelji i nastavnici, i ove godine očekuju samo jedno - dobar uspeh i knjižice bez jedinica!