Biće pregovora o Kosovu

BEOGRAD razmatra sve moguće ishode u Generalnoj skupštini UN i njihove posledice, ali trenutno idemo na to da naša rezolucija dobije većinu. Svesni smo da i posle debate u UN, nezavisno od rezultata glasanja, nijedan bitan činilac u svetu neće preko noći promeniti svoj stav o Kosovu. Ali, rezolucija treba da bude podsticaj, a tako je i formulisana, da počnu razgovori i da se konačno pronađe rešenje.

Ovako Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije, za ”Novosti”, odgovara na pitanje - kakva je strategija Beograda za ”dan posle” glasanja u GS UN.

- Unutar EU ne postoji konsenzus oko Kosova, pa nas samim tim ni Brisel ne može staviti pred alternativu ili KiM ili EU. Veliki broj bitnih država, koje vuku i ekonomski rast celog sveta, deli stavove naše zemlje, a mislim da je svima jasno da je potrebno rešiti kosovsko pitanje kako bi ceo region nesmetano ušao u Evropu. Treba biti hladnokrvan, ne nasedati na provokacije, već nastaviti doslednu politiku za koju smo dobili podršku na izborima. Uveren sam da će se neophodnost kompromisa između Beograda i Prištine sve više nametati i našim kolegama u Briselu i Vašingtonu - ukazije Đelić.

* Da li je poseta nemačkog šefa diplomatije presudna za rasplet oko naše rezolucije pred GS UN...

- Poseta nemačkog šefa diplomatije možda neće biti presudna za rasplet pred GS UN, ali je svakako od velikog značaja za Srbiju. Osim kosovskog problema i evropskih integracija, u razgovorima sa Vesterveleom biće reči i o ekonomskim odnosima sa Nemačkom, koji su od velikog značaja za našu zemlju. Nije slučajno što intenzivno usavršavam nemački jezik, on je postao i treći zvanični jezik evropske diplomatije.

* Dolazi li Vestervele sa ”štapom i šargarepom” ili samo sa ”tvrdom” ponudom - da povučemo rezoluciju ili korigujemo tekst tako da se nigde ne dovodi u pitanje nezavisnost Kosova?

- Nemački stavovi o Kosovu su poznati, ali videćemo šta će Vestervele reći na licu mesta. Srbija je voljna da radi sa svim partnerima, naročito sa EU, da naša rezolucija dobije što je moguće veću podršku. Otvoreni smo za konsultacije.

* Šta bi uopšte moglo da se menja u tekstu za koji se kaže da je već ”premekan”?

- Za Srbiju nisu prihvatljive izmene koje bi promenile smisao teksta rezolucije, odnosno koje bi nas dovele do toga da na zaobilazan način državna politika prema Kosovu, za koju smo dobili podršku građana pre dve godine na izborima, bude izmenjena. Sigurno da bi za nas bilo najbolje da naša rezolucija dobije ubedljivu većinu u UN i podršku svih zemalja EU.

* Da li bi, kada bi Srbija pristala da povuče rezoluciju, to ubrzalo naše evropske integracije?

- Ta opcija se ne razmatra. Ne postoji čarobni štapić koji bi nam u ovom trenutku širom otvorio evropska vrata, jer nije samo rešavanje kosovskog problema prepreka na tom putu.

* Zašto bismo onda uopšte pristajali na doradu rezolucije ako nam iz Brisela otvoreno poručuju da su evropske integracije do daljeg zamrznute?

- To nije tačno. Beograd ne nestaje sa radara Brisela. Nažalost, mali broj zemalja EU je odlučio da prosleđivanje naše kandidature upotrebi kao element pritiska pred i tokom rasprave u GS UN. Mi to otvoreno kažemo i tvrdimo da takav pristup nije produktivan. On niti doprinosi ubrzanju naših EU integracija, niti može dovesti do toga da mi odustanemo od Kosova ili trgujemo našim nacionalnim interesima.

* Možemo li doći u situaciju da ostanemo i bez Evrope i KiM?

- Ne. Srbija će biti član EU zato što za to postoje značajni, uzajamni interesi. U domenu bezbednosti, borbe protiv organizovanog kriminala, energetike, infrastrukture, ekonomije, integrisani zapadni Balkan je interes EU, a Srbija je ključna zemlja tog regiona.

* Deo opozicija zamera Vladi da nas zavađa s velikim silama i što su odnosi s Briselom i Vašingtonom u dramatičnom padu...

- U našim odnosima često je bilo uspona i padova, a sada smo u delikatnoj fazi. Mi ne sprovodimo nikakvu politiku inata, niti igramo na kartu podela u Evropi. Naš cilj je da budemo deo rešenja, da se na kosovsko pitanje konačno stavi tačka i da se ceo region u potpunosti okrene ka evropskim integracijama i ekonomskim i socijalnim reformama koje obezbeđuju bolji život.

* Kada bi Srbija mogla da napravi sledeći korak na evropskom putu?

- Mislim da je najrealnije da se pitanje naše kandidature nađe na dnevnom redu u decembru, posle izveštaja o napretku u reformama Evropske komisije i ”raporta” Serža Bramerca. Zadali smo cilj da sledeće godine budemo kandidat, a da pre kraja mandata ove vlade počnemo pregovore. Ovi rokovi su i dalje mogući, ali su pod pritiskom jednog broja zemalja EU.

* Da li je tačno da je u Vladi došlo do otvorenih sukoba između koalicionih partnera oko politike koju državni vrh vodi kada je reč o Kosovu?

- Nema različitih stavova oko Kosova, kao ni oko svih ostalih važnih pitanja. Ova vlada je složna i sprovodi politiku i Evropa i Kosovo, za koju je dobila podršku građana.