Parcele bez kupaca

Promet parcelama u Srbiji gotovo da je obustavljen. Za razliku od pre nekoliko godina kada su investitori “teškom mukom” dolazili do lokacija za izgradnju i nisu žalili novac, sada slobodnog zemljišta ima, ali ne i kupaca. Stvari je dodatno zakomplikovala Uredba o konverziji prava korišćenja u pravo svojine nad gradskim građevinskim zemljištem uz naknadu, pa mnogi investitori smatrajući da je to dodatni trošak odustaju od kupovine. I oni koji imaju parcele retko ih oglašavaju jer potražnje gotovo da nema.

Prema rečima Kaće Lazarević, suvlasnika agencije “Alka” u Beogradu, čak ni duž autoputa više ne postoji interesovanje investitora, a donedavno je vladala “pomama” i mnogi su se lepo “ovajdili”. Lokacije kod autoputa, koje su se pre dve godine prodavale po ceni od 50 do 100 evra za kvadrat sada mogu da se pazare za 15 do 20 evra, a veće parcele i po znatno nižoj ceni.

- U Inđiji, koja je zbog opremljenosti zemljišta, ažurnosti lokalne samouprave primamljiva za investitore sada parcele koje su potpuno osposobljene za izgradnju mogu da se pazare za 15 do 18 evra po kvadratu - ističe Lazarevićeva. - Mnogo je stranih investitora koji su dolazili kod nas, pa kada naprave računicu okrenu se i odu. Jer utvrde da za naknade za uređenje, konverziju i dozvole treba da izdvoje tri puta više novca nego recimo u Mađarskoj.

U centru Beograda zemljište ima svoju cenu, a investitori do njega uglavnom dolaze uz kompenzaciju jer vlasnici udžerica i malih porodičnih kuća za ustupljeno pravo gradnje dobijaju najčešće oko 30 odsto kvadrata.

Kvadratni metar zemlje ustupa se za 50 do 100 evra u centralnim beogradskim zonama. Najtraženije su parcele od četiri do deset ari. U najatraktivnijoj zoni na Dedinju, primera radi, vlasnik manje kuće koja se nalazi na parceli od deset ari prodaje svoju nekretninu za 700.000 evra, ali potencijalni kupci ne nude više od pola miliona. Cena zemljišta je skočila u naselju Borča zbog novog mosta, koji će se graditi, pa ar staje oko 5.000 evra, ali retko ko kupuje.