Plata jednom majka, a drugom maćeha

ŠTETNO je za zdravlje i novčanik potrošača, ali proizvođača očiigledno ne. Najplaćenija delatnost u Srbiji, gledano po junskim prosecima, je proizvodnja duvanskih proizvoda i to u centralnoj Srbiji. Ko je “savijao” cigarete, kaže statistika, u proseku je zarađivao, bez poreza i doprinosa, 92.770 dinara. Na dnu finansijske lestvice su - ribari, takođe iz centralne Srbije. Oni su za mesec rada u proseku primili 9.830 dinara.

Profitabilnost delatnosti, uspešnost firme, ali i okrug i grad u kome posluju ključni su za “debljinu koverte” zaposlenih. Najniža prosečna zarada u Srbiji, gledajući po delatnosti, je čak 9,4 puta manja od najviše. Raspon zarada, gledajući po mestu firme, je nešto manji. Najmanju - 9.419 dinara primaju radnici u privredi u Kuršumliji. Najveću, tačno 5,7 puta veću, primaju oni koji rade u privredi u Novom Beogradu. Tradicionalno loše plaćeni u Srbiji su proizvođači odeće i krzna. U junu su zarađivali u proskeu 15.437 dinara. Lošije od njih su prošli proizvođači radio, TV i komunikacione opreme. Na kraju meseca pripalo im je 12.536 dinara. Podjednako tradicionalno je u našoj zemlji i da bankari i ostali iz finansijskog sektora žive najlagodnije. U centralnoj Srbiji su dostigli prosek od 78.971 dinar i pretekli su ih samo, ranije pomenuti, proizvođači cigareta.

- Značajne su razlike po okruzima i uobičajeno je da su na jugu i istoku zemlje zarade višestruko manje nego u Beogradu - kažu u Savezu samostalnih sindikata. - Zarada naravno zavisi od firme do firme. Ako poredimo radnike sa istom stručnom spremom plate im se drastično razlikuju. Ekonomista koji radi u državnoj upravi, iako dokazani stručnjak, zarađuje oko 45.000 dinara. Njegov kolega, sa istim fakultetom, koji radi u banci, prima oko 150.000 dinara. Isto važi i za druga zanimanja.

Istraživanjem plata bavi se i najveći portal za poslove “Infostud”. Njihovo iskustvo govori da se najniže međusobno ne razlikuju mnogo, ali zato je među najplaćenijima raspon i do pet puta. Najmanju prosečnu platu, prema njihovim podacima, imaju zaposleni na poziciji higijeničar, i ona neto iznosi 16.800 dinara. Najveću prosečnu platu imaju zaposleni na poziciji IT direktor, kategorija viši menadžment, koja u proseku iznosi 142.500 dinara. Raspon plata na ovoj pozciji je od 50.000 do 283.483 dinara.

KAKO JE U SUSEDSTVU

NAJVEĆU platu u Bosni i Hercegovini ima jedan finansijski menadžer. On bez godišnjih bonusa mesečno zarađuje više od 8.000 konvertibilnih maraka, što je oko 4.000 evra. I u Bosni tekstilni radnici zarađuju najmanje i prosek je 242 evra, tako da je raspon zarada tamo jedan prema 16,5. Na drugom mestu po visini zarada su regionalni direktori i direktori prodaje sa prosečnim primanjima od 2.250 evra, podaci su istraživanja portala “Posao”