Bogovska zarada u rajevima

BLIZU obale - tako bi bukvalno zvučao prevod termina „ofšor“. Uz drugi deo sintagme - kompanija ili zona, uz daleku, najčešće egzotičnu lokaciju znači još i male ili nikakve poreze, tajnost podataka, manje troškove, slobodan promet i, na kraju - i te kako dobru zaradu. Koliko god svetske vlade, pritisnute globalnom krizom, objavljivale rat poreskim rajevima, istina je da je njih, ako ne više, ono makar koliko i do sada. A da to nije malo, pokazuje i podatak da se 46 odsto evropske trgovine obavlja preko ofšor-kompanija.

Procene koliko novca završi u ofšor-centrima se razlikuju. Bostonska konsultantska grupa, vodeća među savetnicima za ulaganje, veruje da je samo prošle godine taj iznos povećan za 600 milijardi dolara, i da je dostigao 7.400 milijardi dolara. S obzirom na to da je 2008. pao za oko 600 milijardi dolara u odnosu na 2007, jasno je da je kriza povratila značaj biznisa preko zaštićenih kanala. Projekcije „Poreske pravedne mreže“ su da je u poreski privilegovane zone sklonjeno 15.000 milijardi dolara - četvrtina svetskog kapitala.

Ustupak

ISTINA je i da bi vlade, da to zaista žele - poslovanje ofšor-kompanija mogle da zabrane.

- Postoji i državni interes. Tako su relaksirale velike poreske obveznike - objašnjava Dragomir Janković, iz Evropskog ekonomskog instituta. - Reč je o ogromnim kompanijama sa ogromnim prometom. Biznis utiče na formiranje političke elite. Tako se odužuju tim biznismenima i na zakonit način im smanjuju poreska opterećenja.

Poslovanje u ofšor-zonama je toliko rasprostranjeno da je, kažu upućeni, pravo pitanje - ko to ne radi? Od poreza beže i najčuvenije i najveće svetske kompanije. Zaposlene po egzotičnim ostrvima ima i „Majkrosoft“, „Keterpilar“, Banka Amerike, penzioni, pa i neki humanitarni fondovi.

Amerika je, među mnogim zemljama suočenim sa manjim priliviom od poreskih nameta, najavila oštar zaokret prema ofšor-poslovanju. I u Evropskoj uniji se zna ko i zašto tako vodi posao, i to se toleriše.

- Ofšor-zone su način da spretni biznismeni dođu do ugodnog poslovanja. To je legitimno i zakonito - objašnjava Janković. - To nije tako nekontrolisano i divlje kao što deluje.

Balkan

POSEBAN problem sa kompanijama na egzotičnim adresama, koji nije toliko prisutan u Evropskoj uniji, jeste trenutak kada njihove „ćerke firme“ u drugim državama bankrotiraju. Kako se ove osnivaju sa minimalnim kapitalom i najčeće nemaju prijavljen veliki kapital - dugove „ćerke“ nema ko da izmiri.

- Taj problem je bio zabeležen na Balkanu. Ofšor-preduzeća su vlasnici mnogo većih kompanija, i ako te velike bankrotiraju, nemate način da naplatite dugove - dodaje Janković. - Dugovi su daleko veći od imovine ofšor-kompanija. Bilo je takvih slučajeva u Rumuniji pre nego što su postali deo Evropske unije.

Popularnost poreskih rajeva se menja, ali i poreklo kapitala koji se seli. Nekada su se u ofšor-zone sklanjali biznismeni iz tradicionalno bogatih ekonomija - Amerike i Engleske. Danas takvom poslovanju sve više pribegavaju Rusi, ali i privrednici iz drugih azijskih zemalja. Kipar i Bermudska ostrva su tradicionalno omiljene destinacije naših biznismena. Kapital iz zemalja u razvoju, kako procenjuju strani analitičari, uglavnom ide u „rajeve“ u Evropi i Americi. Za privilegovane zemlje u Evropi strani stručnjaci smatraju Holandiju, Englesku i Irsku.

Bogatstvo iz razvijenih ekonomija, s druge strane, traži nove adrese. Američki poslovni ljudi kapital sve više prebacuju u Singapur, Pakistan, Indiju...

- Kao da postoji prećutni dogovor među poslovnim ljudima gde ko radi. U poslednje vreme sve je interesantnija Južna Afrika, a verujem da je i u Srbiji sve manje biznismena koji nemaju tamo otvoren račun - smatra Janković.