Zvanje za tri godine

IZMENAMA i dopunama Zakona o visokom obrazovanju koje su usvojene nedavno u Skupštini Srbiji, predviđeno je da studenti mogu da dobiju diplome posle treće, četvrte i pete godine studija.

Ove izmene nisu obavezne za sve visokoškolske ustanove, već samo za one koje to žele. A odnosiće se samo na studente koji su fakultete upisali posle 2006. godine.

- Za sve koji su studije upisali pre toga, po starom programu, ostavljen je rok do školske 2013-2014. godine da diplomiraju - objašnjava Miljko Valjarević, sekretar Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. - Oni imaju mogućnost da se opredele za studije prvog stepena, koje traju dve godine, sa dodatna četiri ispita i steknu zvanje pravnika. Druga opcija su četvorogodišnje studije sa statusom diplomiranog pravika.

Po novom programu, bar studenti Pravnog fakulteta za sada neće imati tu mogućnost. Jer, da bi se uveli studijski programi koji omogućavaju sticanje diplome posle treće godine studija, neophodno je da se fakulteti akredituju kod Komisije za akreditaciju. A tu akreditaciju ima veoma mali broj visokoškolskih ustanova, bar na državnim univerzitetima.

- Na Pravnom nemamo strukovne, trogodišnje studije, jer je za njihovu akreditaciju potreban dodatni profesorski kadar i drugi uslovi - kaže Valjarević. - Novi zakon uređuje visoko školstvo tako da je zabranjen prelazak sa strukovnih na akademske studije. Striktno poštujući zakon trebalo bi da neko ko je završio trogodišnje studije, na akademske, četvorogodišnje, krene od prve godine.

Ali, ovo pravilo se u praksi malo poštuje na privatnim fakultetima. A na državnim univerzitetima, uglavnom, strukovne studije se završavaju na nekadašnjim višim školama, a na fakultetima akademsko školovanje. Ipak, kako zakon predviđa, studenti koji budu želeli, sami će se opredeljivati za trogodišnje studije.

- Prethodnim zakonskim rešenjem bilo je precizirano da, recimo, studije prava traju pet godina i tek posle toga studenti mogu da polažu pravosudni ispit - kažu u Rektoratu Univerziteta u Beogradu. - Ovim izmenama, bar u teoriji, studenti koji ne žele da se bave advokaturom ili da budu sudije, mogu posle treće godine dobiti diplomu pravnika, posle četvrte diplomiranog pravnika i pravo da idu na pravosudni ispit, a posle pete mastera prava.