Tri majice u rukavu

CVETNI trg, 1958. godine. Plavokosa devojka u žutom “šuškavcu” (kupljenom u Trstu) klecavim koracima prolazi kroz vrata prve samoposluge, ne samo u Beogradu, već i na Balkanu. Njene oči se cakle, dok se u njima naziru obrisi čokolada, šarenih kutija keksa, boca sa vinom, parfema... Nečuvani. Na dohvatu ruke. Sve to je, samo godinu ranije, morao preko pulta da joj doda bakalin. Ali, umesto u metalnoj korpi, konzervu uvozne paštete njena drhtava ruka stavlja u džep “šuškavca”. Jer, zašto da ne.

Slična scena ponovila se, od tada, bezbroj puta za više od pola veka. Sitne krađe postale su neizostavni deo poslovanja gotovo svake prodavnice. Na meti lopova danas se sve ređe nalazi hrana. Njihovi “nišani” upereni su ka luksuznim pićima, kozmetičkim kremama i šminki, parfemima, skupim čokoladama. Prodavnice sve češće imaju sopstveno obezbeđenje i sigurnosne kamere, pa sami rešavaju probleme. U beogradskoj policiji primećuju da u tašnama i džepovima dama sve češće završava neplaćena roba.

Prema rečima Nataše Numanović, iz lanca trgovina “Idea”, prodavci ovog leta, ipak, nisu primetili veći broj krađa nego ranije. Nema jasnog profila kada su kradljivci u pitanju. Jer, svi su različitog uzrasta i socijalnog profila.

- Sa naših rafova najčešće nestaju alkoholna pića, kozmetika i slatkiši - navodi Numanovićeva. - Brašno, šećer, mleko ili meso nisu česta meta kradljivaca. Naši radnici budno motre kako bi sačuvali prodavnice, a većina objekata ima sistem tehničke zaštite. Sigurnosne kamere nam pomažu da otkrijemo lopove. Ako problem sa kradljivcem ne može da reši obezbeđenje, pozivamo policiju.

Koliko god složene zaštite od krađe prodavci koriste, kradljivci uvek traže načine da ih prevaziđu. Na podu garderobe jednog butika u centru Beograda, dve sive plastične zakačke protiv krađe. Za zaštitnu iglu koja ga drži pričvršćenog za majicu zakačen komad - tkanine. Prodavačice pričaju da najčešće lepo obučene dame unesu po pet komada odeće na probu, a kasnije im vrate samo tri.

- Makazama iseku odeću da skinu zaštitu, kako se ne bi oglasio senzor na izlazu iz radnje - kaže jedna od prodavačica. - Kako li posle nose takvu majicu sa rupom? Imamo često posla i sa veoma bahatim lopovima. Uđu u butik, uzmu sa vešalica majice i košulje, i išetaju iz radnje. Ne boje se ni sigurnosnih kamera, ni alarma.

Kako pričaju u policiji, primećeno je da sve više imućnih dama biva uhvaćeno sa neplaćenom šminkom.

- Kradu se najviše sitniji predmeti koji mogu da stanu u džep - objašnjavaju u policiji. - U velikim hipermarketima krađe su ređe, jer su objekti dobro pokriveni kamerama i obezbeđenjem. Na udaru su uglavnom parfimerije, butici i prodavnice pokućstva. Sve više je sredovečnih gospođa i dama koje kradu kozmetiku. Kada ih uhvati obezbeđenje, “izvlače” se na šarm, pa neretko i odu sa “plenom”. Sada je manje prijava za sitnije krađe, jer čuvari prodavnica to najčešće sami rešavaju. Međutim, ima i revnosnih, koji lopove zadrže do dolaska policije.

Pričaju beogradski “plavci” i da je manje kleptomanije. Zakon je, inače, popustljiv prema kradljivcima. Policija zato reaguje po službenoj dužnosti tek kad je šteta veća od 15.000 dinara. Za svaki manji “plen” prodavci sami moraju da podnesu tužbu.