Tucanik zaliven strepnjom

RADIĆEMO, ukoliko ne bude padala kiša... Ovo su reči kojima se, na severnom kraku Koridora 10, završavao svaki od ukupno 110 dana koliko je prošlo od kada su započeti radovi na izgradnji isto toliko preostalih kilometara druge trake autoputa, na delu tog izuzetno važnog putnog pravca kroz Vojvodinu.

Od tih 110 dana, čak 45 je, naime, bilo kišno, što se ne pamti! Uprkos tome, blizu 1.000 radnika, oko 200 teških građevinskih mašina i više od 400 kamiona, uspelo je da, do sada, obavi otprilike petinu ukupnog posla.

- Ako vam kažem da tucanik koji ovde postavljamo, da bi se bolje slegao, zalivamo vodom iz bara koje su, uz trasu, ostale od prethodnih kiša, onda je jasno koliko smo nevolja sa padavinama imali - kaže Ankica Simić (na slici) iz „Bačka puta“, šef radova na 87. kilometru druge trake, prvom na kojem je, kad se iz pravca Novog Sada krene ka severu, počela izrada nasipa od drobljenog kamena.

Iako joj nije ni 30 godina, radnici je, veli uz osmeh, besprekorno slušaju, a prvi kvadrati asfalta na tom delu trase bi, dodaje, mogli da padnu za otprilike petnaestak dana. Naredna kota na putu ka severu, na kojoj, uprkos svim problemima, „pršti“ od posla je 59. kilometar. Ljudi i mašine PZP „Beograd“ kojem je poveren najveći deo posla na celom severnom kraku, tu praktično ne staju.

- Upravo zbog nevolja sa kišama, odnosno nemogućnosti da koristimo dovoljno suv les, mi smo, na svoju štetu, veći deo prvog sloja nasipa buduće saobraćajnice radili od peska. Da nismo, malo bi se šta ovde videlo. Ono što je za nas najvažnije jeste vrhunski kvalitet obavljenog posla i mi se toga, uvek, apsolutno držimo - kaže jedan od rukovodilaca tog preduzeća Nenad Virijević.

Paralelno sa drugim radovima PZP „Beograd“ je, dodaje on, kod Srbobrana počelo montiranje asfaltne baze čiji će dnevni kapacitet biti 2.000 tona, a kao početak asfaltiranja označen je 1. septembar.

Ukupna vrednost svih radova na 110 km druge trake autoputa je, inače, oko deset milijardi dinara, a na deonici kod Subotice, najbližoj severnoj granici Srbije, rade mašine i ljudi „Puteva“ iz Užica. S obzirom na to da su, prošle godine, besprekorno, izgradili deset kilometara druge trake nadomak Novog Sada, oni imaju najviše iskustva i sa gnjecavom ravničarskom zemljom i sa nenaklonjenošću neba, od kojeg zavisi i njihov posao.

- I lane su nas pratile padavine, ove godine je još gore, ali ne stojimo, naprotiv, sada kada se vreme koliko-toliko stabilizovalo radimo u dve smene, sa svim kapacitetima koje imamo - kaže, na 27. kolometru kod „Bikovačke petlje“, Stanko Tejić, koji je i lane vodio poslove užičkog preduzeća na drugoj traci autoputa. - Da li ćemo završiti u dogovorenom roku od 270 dana, odnosno do 1. februara naredne godine? Jašta ćemo! n