U DREVNOM Viminacijumu uvek nešto novo. Od otkrića skeleta ženke mamuta, Vike, koja je zadivila arheologe sveta, iz srpskog arheološkog parka, nadomak Kostolca, izranjaju začuđujuća, vredna otkrića.


Ovo je tek deo od mnogobrojnih, nije neskromno reći, podviga tima arheologa, koji su za proteklih šest godina učinili ono što je istraživačima ove struke u svetu potrebno više decenija.

ŽAD NAJPRE su na lokalitetu šiknuli termalni izvori koji upućuju na moguću lokaciju ovdašnje panonske luke. Potom je pronađena ranohrišćanska urna, s početka trećeg veka nove ere. Da bi, nedavno, nauku fascinirala skulptura od žada.


Za tim, kojim rukovodi direktor Arheološkog parka Miomir Korać, jeste - ponos. Za Braničevski okrug, pa i čitavu Srbiju, više od toga: nudi neslućene mogućnosti za razvoj turističke privrede u kojoj mesto već nalaze mladi ljudi iz lokalne zajednice.


Viminacijum sada: dremaju drevne iskopine, nad njima nadvijeno dvadesetak mladića i devojaka. Već su našli uhlebljenje: crtači, tehničari, estete oštrog oka, arheolozi... Ali i druge struke potrebne za funkcionisanje arheološkog parka na 350 hektara, koji polako postaje centar svetske arheologije. Planovi su im ambiciozni. Viminacijum će jednoga dana biti posećen kao Pompeji u Italiji. O značaju ovog mesta drevnih tajni i svedoka trajanja civilizacije, da i ne govorimo.


- Kako smo počeli i koliko smo za ovih šest godina uradili, zaista smo ponosni, mi ćemo tu ambiciju ostvariti - kaže nam direktor Miomir Korać.

PRAVI MODEL - VIMINACIJUM je - uveren je Korać - već zaživeo kao model kako treba da izgleda i razvija se arheološki lokalitet. - Primarno nam je, naravno, istraživanje i zaštita iskopina, ali je životno bitan i ekonomski momenat.

Plan je, kaže on, da Viminacijum postane deo velike rute od 600 kilometara puta rimskih imperatora. Od Apatina, Sremske Mitrovice do Gamzigrada.


- Ta ruta neće sama po sebi biti cilj - upućuje Korać. - To je, planiramo, 300.000 posetilaca. Ili, milion evra profita godišnje. Za nas, živo zainteresovane za dalja istraživanja, preko potrebna sredstva. Za ovaj region, ali i Srbiju, budućnost novim generacijama koje stasavaju.


Krupnim koracima krenulo se iz Viminacijuma prema Beču, Rimu i drugim evropskim centrima. Ali i dalje, do Azije i Afrike. Stručna javnost, u ovom delu sveta, već je animirana idejama sa obala Mlave i Dunava.


Zato su u Viminacijumu sve snage upregli da od jeseni bude u novom ruhu. Privode se radovi na Rimskoj kući, svojevrsnom hotelu, nalik zdanjima iz drevnih vremena. Planira se da već u jesen, a najverovatnije krajem septembra bude otvoren i primi nove goste. Dočekivaće ih na ulazu, kao nekad Rimljani, momci i devojke u togama. Spremne su, vidimo, i dvokolice, koje će prevoziti goste od parkinga do željenog mesta. Sve, kao nekad.