Cigarete u plafonu

VUČE se kompozicija starog voza na pruzi Bar - Beograd. Brzog još samo u uspomenama. Koči u Kumanici, na graničnom prelazu između Crne Gore i Srbije. Počinje kontrola.

Uz uobičajene delove opasača - pištolj, lisice, palice, policajci nose i nove rekvizite. Šrafcigere. Od kupea do kupea. Bodu plafone. Po nekoliko puta. Bingo. Između rešetke, neonke i krova vagona, pod konac nasložene cigarete. U dva kupea. Marke "marble" i "monte karlo". U pakovanjima po deset boksova. Ukupno - oko sedamsto "šteka".

Krajem prošle nedelje otkrili su ih policajci Granične policije iz Prijepolja. Kažu, malo, malo, pa pronađu skrivenu robu.

Počinju da vade cigare. Dečak, koji je sedeo u kupeu, a izabrali ga šverceri, nemo gleda u policajca, koji se pentra kako bi dohvatio i poslednju paklicu. A, šverceri iskusni. Složili da ne diše. U svaki ćošak. Mališan prihvata boksove i stavlja na sedišta.

Voz stoji. Kašnjenje se već merii satima. Ali, nije ni važno. Ionako je prema Brodarevu pukla šina. Pa, dok ne stigne nova prolaza nema. Sa švercom ili bez.

- Stalno putujem ovuda - priča policajcima jedan od putnika. - Pre neki dan vidim pentra se policajac. Kažem mu da je Rambo. Evo, sad kad vidim da ste presekli šverc, izvinjavam se zbog nadimka koji sam mu dao.

Ljudi komentarišu po hodnicima: "Odakle ovolike cigarete? Kako su uspeli da ih unesu i slože? Nije to moglo za minut, pa da niko ne vidi..."

Scenario je već dobro uigran. Cigarete stižu brodovima u Luku Bar. Ovde se pakuju u voz. Dok se čisti. Šverceri rašrafljuju obloge plafona, ubacuju robu i vraćaju sve na svoje mesto. Boksovi putuju bez njih. Do mesta dogovorenog za preuzimanje. Opet kada vagoni čekaju tetkice. Ali, ovoga puta su "presečeni".

Roba je sa "tavana" premeštena na sedišta. I šina je u međuvremenu stigla. Vagoni mogu dalje. Tek neki kilometar posle granice opet pauza. Na teretnoj stanici u Prijepolju. Da se iznesu boksovi. Više niko i ne broji koliko kasnimo i koliko ćemo još. Jer, "plen" se ne iznosi nego se odvajaju vagoni i ostaju ovde. Putnici besno premeštaju prtljag i traže nova mesta. Psuju. Kondukter se ne pojavljuje. Sad nikako nije trenutak.

Cigare su ostale. Opet se vuče stara kompozicija. Drugi vozovi čekaju ukrštanje. Dogurala je lokomotiva do Topčidera. Napona više nije bilo.

- Čekamo mašinu da nas vuče do beogradske železničke - rekao je kondukter i izašao iz voza.

Opet nije bio njegov trenutak. Putnici su silazili iz kompozicije, a taksisti krenuli ka Topčideru. Voz je ostao da čeka. Umoran, kao i putnici. Kao i mašinovođa koji daje sve od sebe, ali ne vredi.

Noć je odavno pala. Jedan od besnih putnika bacio je kartu ispod svetiljke. Na njoj red vožnje. Stanica Beograd - 16 časova. Skoro da je bila ponoć...