Da li govorite srbiš?

SVET priča “globišem”, mladi Rusi svojim “runglišem”, a tinejdžeri, a i oni malo stariji u Srbiji - sporazumevaju se “srbišem” - jezikom svedenim na nekoliko stotina reči, punim skraćenica, anglicizama, jasnim onima koji ga govore i nikome više. Brzo vreme, brze komunikacije traže i brz jezik. Nema umetnutih rečenica, dugačkih sintagmi, sve je manje reči dužih od dva sloga.

Nekad su se jezički puritanci bunili što stvari nisu prelepe, divne, božanstvene, nego “super”. Sada, korak dalje u siromašenju jezika - postale su “sup”! Nema u “srbišu” rođendana, nego samo rođ ili rođoš, umesto pozdrava šalje se poz.

A slabašnom jeziku, nemoćnom da se brani pred najezdom engleskog, poslednji udarac zadale su SMS poruke, internet ćaskanja i “tviter”. Ko ne može misao da složi u 160 karaktera, neka ništa i ne govori - moto je savremene instant komunikacije. Na “četu” rečenice imaju “haiku” dužinu, a raspoloženja i poruke izražavaju se više interpunkcijskim znacima nego rečima. Kombinacijom tačaka, zareza i zagrada nekome možete da poručite da ste tužni, veseli, zabrinuti, da ga volite, ali se stidite što to otkrivate...

A na “Fejsbuku”, “Fejsu”, “Fbu” gube se poslednji slogovi reči. Što je rečeno u prva tri slova reči - rečeno je. Pa, ko razume...

Sa fondom od nekoliko stotina reči mladi se međusobno savršeno razumeju, jedna reč “srbiša” menja i po 20 sinonima iz književnog srpskog jezika. Jedno “ekstra” zamenilo je desetine sinonima - fino, lepo, odlično, izuzetno, neponovljivo, sjajno, divno, neopisivo, posebno, uzbudljivo, simpatično, originalno...

- Najveća šteta srpskom jeziku nanosi se preteranom upotrebom anglicizama, koji imaju status “prestižne forme” u govoru mladih, pa i srednjih generacija koje često koriste Internet. Zato danas često čujemo i čitamo: kul, trip, help, pliz, pi-ar, sejl, tenks, luk, šop, dejt, čet - kaže za “Novosti” lingvista Jasmina Damjanović. - I kada je reč o skraćenicama, zapažamo sve veću upotrebu onih poreklom iz engleskog jezika - OK, već pomenuti PR SMS, MMS, USB i mnoge druge.

Škola je još jedino mesto gde mladi moraju, bar između dva odmora, da govore jezikom koji koliko-toliko liči na književni.

- Jezik im je sveden, siromašan, sa malim fondom reči. Teško raspoznaju kojim stilom kada treba da govore, šta je prikladno za čas, a šta za veliki odmor - objašnjava Vesna Kojović, profesorka srpskog jezika i književnosti u Sedmoj beogradskoj gimnaziji. - Dešava se da ne znaju izraze koji bi trebalo da su opštepoznati. Na primer, morala sam da im objašnjavam šta znači “netremice” ili “etički”. A još je reč o gimnazijalcima, koji su iznad vršnjačkog proseka.

Naša sagovornica objašnjava da su fraze i reči pozajmljene iz engleskog uobičajene u govoru njenih đaka. I masovno ne prepoznaju, dodaje, da “super” nije odgovarajuća reč za pismeni rad.

A kad zvoni za kraj nastave stvarno je “vrh”. Onda “brate, zmaje, lave”, samo “opušteno”, bez “hejtovanja”.

Osim šatrovačkog, skraćenih reči, engleskog u svakoj rečenici, govor mladih vrca i psovkama. Oduvek se psovalo, ali je bilo bar malo sramota. Danas, “kao dobar dan” tinejdžeri psuju na ulici, u autobusu, pred roditeljima, nastavnicima...

Inspirisani, za polne organe i ljubavni čin, čini se, smislili su više sinonima nego Eskimi za sneg.