PORED braće Rajt, koji su 1903. godine izveli prvi let i Santoša Dimona, koji je poleteo 1907, velikim slovima u istoriji svetskog vazduhoplovstva upisano je i ime Subotičanina Ivana Sarića (1876-1966). Ne bez razloga, jer, ubrzo po prvim koracima avijacije u Evropi, sa subotičkog hipodroma 16. oktobra 1910. godine poleteo je prvi avion, koji je napravio i kojim je upravljao Sarić. Zato se ovaj datum uzima za početak epohe vazduhoplovstva u Srbiji.

PRVI POKUŠAJ DA se vine pod oblake Sarić je prvi put pokušao u proleće 1910. godine, ali se taj let neslavno završio jer, po njegovim rečima, pomoćnice koje su držale rep aviona nisu imale donji veš.
"Pri poletanju, motor aviona ispustio je veliku vazdušnu struju, koja je podigla suknje mojim pomoćnicama. One su u trenu pustile avion i pridržale suknje, a ja u letilici sam se samo nasadio na nos", zapisao je Sarić.


Grad Subotica, Muzej vazduhoplovstva iz Beograda, aerodrom "Ivan Sarić", Bunjevački kulturni centar i druge institucije ove jeseni obeležiće veliki jubilej, vek od prvog leta u Srbiji, a kako nezvanično saznajemo, "boing 737" tom prilikom dobiće ime prvog srpskog pilota i konstruktora aviona.


- Tačno je da je Sarić poleteo nekoliko godina posle braće Rajt i Dimona, ali malo ko zna da su slavna braća katapultirana i to su kamere zabeležile, a Dimon je pao odmah po poletanju - otkriva Miroslav Antelj, autor filma o Ivanu Sariću. - Subotičanin, izuzetnog tehničkog dara, u jesen 1910. ne samo da je poleteo, nego je i napravio dva kruga prečnika oko 30 metara i bezbedno se spustio na hipodrom, gde su ga dočekale ovacije mnogobrojnih sugrađana.


Priča o ljubavi Sarića prema vazduhoplovstvu počela je 1909. godine na autoreliju u Francuskoj, gde je upoznao čuvenog Luja Blernoa i prvi put video avion pripremljen za let preko Lamanša. Krišom napravljene dve fotografije poslužiće mu kao osnovica za gradnju svog prvog aviona. Laganu Bleroovu konstrukciju krila od bambusa, Sarić je zamenio mnogo težom drvenom, a kao novinu uvodi krilca, koja su mu omogućila da kontroliše avion pri nagibu. Ona se i danas koriste na savremenim avionima.

BUNJEVAC ”SRPSKE VERE” KADA je 1919. godine kralj Aleksandar Karađorđević na severu Bačke kupovao zemlju od Dunđerskog, posetio je Suboticu gde se u Gradskoj kući sreo sa Ivanom Sarićem. Na kraljevo pitanje kojoj naciji pripada, Sarić je odsečno odgovorio:
- Ja sam Bunjevac "srpske vere"!


- Iako je završio trgovačku akademiju i radio u opštini kao poreski činovnik, Sarić je bio veoma inventivan, pa je uz pomoć zanatlija prvi napravio petocilindrični motor, a potom i keramičke svećice - dodaje Antelj. - Rad prekida tokom Prvog svetskog rata, a ubrzo po njegovom završetku, pravi prvi helikopter sa duplim rotorom, kao i prvi automobil u Subotici.


"Sarić 1", kako je nazvan prvi avion na ovim prostorima, godinama je čuvan na tavanu porodične kuće u subotičkoj Ulici Otona Župančiča, a 1957. godine prenet je u Muzej vazuhoplovstva. Muzejski stručnjaci u šali vole da kažu da je Sarić avion sastavio od svega što je našao u dvorištu - tu su se našli točkovi bicikla, delovi klavira, stara baštenska stolica, kaca za mleko, koja je služila kao rezervoar za gorivo. Kako je zub vremena učinio svoje, drveni delovi su bili prilično dotrajali, te je grupa mladih konstruktora na osnovu originalnih metalnih delova načinila vernu repliku.


- Ovo je naš avion - kroz suze je Ivan Sarić rekao ženi kada je 1957. godine posetio Muzej vazduhoplovstva i video reprodukciju.


Nedugo potom muzeju je poklonio i prve drvene elise, maketu helikoptera, slike i prepisku sa čuvenim evropskim konstruktorima aviona.