Turci na koridoru

Srbija je pokrenula prvo gradilište na Koridoru 11. Domaći konzorcijum počeo je radove na deonici dugoj 12,5 kilometara od Uba do Lajkovca, a projekat se finansira iz Nacionalnog investicionog plana. Glavni izvođač na preostalih 65 kilometara prvog sektora autoputa Beograd - južni Jadran, od glavnog grada do Ljiga, biće, gotovo je izvesno, turska kompanija "Kolin" - kaže, za "Novosti", Verica Kalanović, ministarka za Nacionalni investicioni plan.

Do 15. avgusta biće završeni glavni projekti ove saobraćajnice, što će biti osnov za utvrđivanje precizne vrednosti projekta. Na osnovu toga, srpska strana definisaće s turskom kompanijom ugovor o izgradnji autoputa. Memorandumom o razumevanju, koji je nedavno potpisan u Beogradu, određeni su okviri - učešće domaće operative i materijala, i to najmanje 45 odsto, 85 odsto radova finansiraće se iz zajma koji će obezbediti "Kolin", a 15 odsto iz NIP. Kamata je tri odsto, period otplate kredita minimum 12 godina, a turska kompanija je već započela pregovore sa bankama kako bi obezbedila finansiranje projekta.

* Hoće li se menjati trasa ulaska autoputa u Beograd, jer prva varijanta je bila desna obala, a sve više se priča o levoj obali Save?

- Tačno je da je generalnim projektom od Beograda do Obrenovca bila predviđena desna obala. Ali, zbog velikih osporavanja stručne javnosti, doneta je odluka da se uradi uporedno rešenje, koje uzima u obzir levu obalu. Državna reviziona komisija uporedila je oba rešenja i donela odluku da je bolje da trasa počne od Surčina, da se nastavlja levom obalom Save, da na desnu stranu prelazi mostom kod Obrenovca, i da se nastavlja dalje prema Ubu.

* Postoji li bar procena koliko bi radovi na tih 65 kilometara koštali?

- Postoje procene, ali ne bih da licitiram. Vrednost radova zavisi i od konfiguracije terena i od broja mostova, nadvožnjaka, propusta... Odgovore će dati glavni projekat. U pregovorima sa turskom kompanijom, za koje sam zadužena, potrudiću se da brojka bude u skladu s projektom, uz poštovanje najviših standarda i stvarnih cena koštanja.

* Osim sa "Kolinom", memorandum je potpisan i sa turskim kompanijama "Makiol" i "Juksel". Za koje su deonice te firme zainteresovane?

- Za sektor B autoputa Beograd - južni Jadran, odnosno za deonice Ljig - Preljina i Preljina - Požega. Reč je o istim uslovima, odnosno zajedničkom finansiranju i izgradnji, kao i u slučaju firme "Kolin". Međutim, prema stanju dokumentacije, ove dve deonice nisu tako spremne kao prethodna. Postoji idejni, ali nema glavnog projekta, niti je započeta eksproprijacija. U najpovoljnijim uslovima, 2011. bila bi godina u kojoj bi se potpisali ugovori i, možda, počela izgradnja.

* Za deonicu od Požege do Boljara republička reviziona komisija je još pre dve godine usvojila trasu preko Peštera?

- Ništa se nije promenilo, definitivno trasa ide preko Peštera. Upravo danas, predstavnik turskog "Kolina" je početak saradnje na izgradnji autoputa do Ljiga opisao kao prvu fazu odnosa sa Srbijom i izrazio je interesovanje i za deo od Požege do Boljara, ali je za to potrebno mnogo više novca, prema procenama između 800 i 900 miliona evra bez PDV.

* Bilo je "varnica" između vas i ministra Milutina Mrkonjića. Kako danas sarađujete?

- Nema "varnica", jer su jasno utvrđeni zaduženja i odgovornosti. Moj deo posla je da obezbedim novac i zadužena sam za finansijski nadzor - da se plati samo ono što je zaista urađeno, a njegov je ugovaranje i praćenje radova na terenu i raspisivanje tendera za izbor izvođača.

* Stišala se priča oko prodaje "Telekoma", a taj novac je bio namenjen izgradnji puteva...

- Radimo na programu "Autoputevi Srbije". Biće to mreža saobraćajnica koja velike srpske gradove povezuje sa koridorima. Gradićemo pun profil autoputa od Pojata do Preljine. Na ovom pravcu prioritetne deonice su od Pojata do kraja obilaznice oko Kruševca i od Čačka do Mrčajevaca. Gradiće se i put sa po dve trake od Rume do Šapca, koje će biti izmeštene u odnosu na postojeću magistralu. U prvoj fazi radiće se deonica do Hrtkovaca. Treći autoput se već gradi od Kragujevca prema Batočini. Četvrti je od Paraćina do Vrške čuke.

* Zašto je rok za početak izgradnje mosta Zemun -- Borča, sa septembra odložen za proleće?

- Realizacija je počela i idejni projekat već je prošao državnu revizionu komisiju. Istina, građevinskih radova, koje bi svaki prolaznik video, nema. Oni sada nisu mogući zato što nije završena eksproprijacija. Ozbiljniji građevinski radovi će, i zbog vremenskih prilika i vodostaja Dunava, po planu, početi na proleće.

* Za koje su još projekte zainteresovani Kinezi?

- Most Zemun - Borča je prvi veliki infrastrukturni projekat prema međudržavnom sporazumu Srbije i Kine. I jedna i druga strana su zadovoljne tim ugovorom. Kineska delegacija, koja je nedavno boravila u Beogradu, izrazila je interesovanje za nastavak saradnje, posebno u oblasti energetike, ali i putne infrastrukture. Postavili su pitanje izgradnje autoputa od Požege prema južnom Jadranu, ali su iskazali zainteresovanost i za obilaznicu oko Beograda, od Bubanj potoka prema Pančevu, uključujući i novi most na Dunavu kod Vinče.